Идеја о формирању међународне комисије за утврђивање истине о Јасеновцу је заправо потекла од председника Хрватског хелсиншког одбора, Ивана Звонимира Чичка, који је јуче новинарима у парламенту рекао да је формирање такве комисије неопходно јер "Србија манипулише бројем јасеновачких жртава".
Чичак, који је био председницин изасланик у Јасеновцу на државној комеморацији, рекао је и да је наводно председница формирање комисије Хрватске и Србије већ споменула председнику Србије Александру Вучићу, тоом његове посете Хрвтској, у фебруару.
Према Чичковој идеји, комисију би предводио представник Меморијалног центра за жртве холокауста Јад Вашем, а чланови би били представници Хрватске, Србије, Католичке и Православне цркве и Светског јеврејског конгреса.
Вчерњи лист, међутим, пише да идеја о формирању међународне комисије за утврђивање истине о Јасеновцу, која је посебно на важности добила подршком председнице Китаровић, није наишла на одобравање међу историчарима у Хрватској.
Један од њих је Твртко Јаковина који каже да су га је изјава Китаровић на ту тему изненадила.
" Као прво, жао ми је што председница и њени саветници понављају предлоге српског историчара Булајића који је био главни за надувавање броја жртава у Јасеновцу из 80-их година 20. века. Великосрпски кругови 80-их година прошлог века предлагали су управо тај концепт", казао је Јаковина.
Као друго, навео је да је за време власти ХДЗ, чија је чланица била и председница, отворено осам нових студија историје у Хрватској, отворени су и нови институти, а постоји, каже, и јавна установа Јасеновац, која деценијама ради на истраживању броја убијених у Јасеновцу.
"И та бројка износи 83.857 људи. Ако неко мисли да се међународном комисијом могу решавати дилеме у науци, онда чини велику штету науци или о науци ништа не зна. Знамо јако добро о чему говоримо када говоримо о Јасеновцу:, рекао је Јаковина.
Он, како се наводи, ту председницу изјаву види пре свега као још један удар на струку.
Ни исторчар Иво Лучић не поздравља председницину подршку идеји о формирању међународне комисије.
"Зашто бисмо Србији дали надлежност над нашом историјом? Гледајући ситуацију у Србији, и политичку и у научној заједници, узимајући у обзир и комисију о Алојзију Степинцу, од поверенства које предлаже председница не би било ништа. Оно можда добро звучи, али не би остварило баш ништа", каже Лучић.
Сматра да, ако већ Хрватска жели да у сарадњи са независним стручњацима истражити историју Јасеновца, онда партнере треба тражити у Европској унији, а не у Србији.
"Питање Јасеновца у Србији није питање науке, него политичких позиција које прикупљају поене на тој теми и заоштравању односа с Хрватском", сматра Лучић.
Он сматра да Србију уопште не занима улазак у Европску унију, него политичке елите у Србији, тврди, на антагонизацији односа с Хрватском граде своју популарност у српској јавности.
" Нека се Белгија и Француска, традиционални пријатељи Србије, брину о њеном евентуалном уласку у ЕУ, зашто би на то пазила Хрватска?", запитао је Лучић.
Вечерњи констатује да се председница Китаровић изјавом о међународној комисији за Јасеновац вероватно била подстакнута владином комисијом са суочавање с прошлошћу, које се бавило споровима у хрватској историји, а понајпре поздравом “за дом спремни”.
И пре Чичка и председнице у фебруару ове године оснивање такве комисије за Јасеновац предложио политички аналитичар Славен Летица, који је, пише Вечерњи, апел упутио премијеру Андреју Пленковићу.
