Сви потези које вуче, своде се на једно: да град на обалама Врбаса стане раме уз раме с европским метрополама.
У разговору за „Дневник” то је и потврдио, рекавши да је Бањалука већ сада регионални центар, али да град мора постати и европска метропола јер има све предуслове за то.
„Из године у годину Бањалука је све већа и већа, све лепша и лепша“, истакао је Радојичић.
„Много је тога што краси наш град, што привлачи све већи број страних туриста. Тешко је све пребројати, али тврђава Кастел, из периода Отоманског царства, обновљена Ферхат-пашина џамија Ферхадија, па Господарска улица, католички самостан траписта, Народна библиотека, Уметничка галерија, итд. незаобилазне су дестинације туриста. Води се рачуна о томе да бетон не преовлада. Наш приоритет је баш урбанистичко сређивање града. Има много проблема, много судских спорова. Није се знало шта је градско, шта није. То је дугорочан процес, али је покренут и Град мора знати којом и каквом имовином располаже.“
Радојичић истиче да Бањалука и те како користи искуства неких градова, било да је реч о комуналним објектима, развоју културе, пословним зонама...
„Користимо искуства Љубљане када је реч о урбанистичком уређењу града, искуства Загреба су нам корисна по питању пројеката у области туризма и културе. С Новим Садом, градом-побратимом, имамо одличну сарадњу по свим питањима, али су нам стечена искуства по питању пословних зона у граду и развоја и унапређења културних садржаја веома драгоцена. Искуство Београда су нам добродошла када је реч о увођењу електронске грађевинске дозволе. Оно што нам треба, а оценимо да је добро, зашто не узети?“, истиче Радојичић.
Личност године
У традиционалној анкети „Независних новина” из Бањалуке градоначелник Бањалуке је проглашен за личност године.
„То је за мене велико признање, које делим са својим тимом, морам рећи, младих, способних и амбициозних људи. Прошла година је била позната и препознатљива по низу покренутих пројеката, које, нажалост, због низа судских спорова, нисмо их завршили, али многе јесмо, а ту свакако спада еко-топлана. То је крупна капитална инвестиција у 2017. години.“
Бањалука се увелико припрема за кандидатуру за Европску престоницу културе 2024. године. И други градови у БиХ су добили ту шансу. У Бањалуци се збиљно пришло том пројекту, за разлику од других градова, који још ништа нису предузели. Нови Сад ту много помаже.
„Да нисмо оптимисти, да не верујемо у оно што радимо, не бисмо о томе размишљали. Ко је очекивао да у Бриселу Бањалука буде проглашена за Европски град спорта у 2018. години, па је проглашена“, каже Радојичић. „Презентује се оно по чему је, када је спорт у питању, град познат, али се више вреднује оно што је новим пројектима предвиђено. Европи се допало то што смо урадили нови пројекат финансирања спорта, који се драстично разликује од сличних пројеката других градова, или начин финансирања спорта, који је до сада био у Бањалуци. На градским „јаслама”, фигуративно речено, било је више од 150 спортских клубова. Огромне паре су потрошене и на врхунски спорт: фудбал, рукомет, кошарку па и бокс, а резултати су изостајали. Окрећемо плочу. Приоритет ћемо дати најмлађима, бази спорта у школама. Више се неће дешавати да, рецимо, само деца богатих похађају школе тениса. У школама ћемо уводити додатну наставу за поједине спортове, према афинитету ученика. Те школе ће бити за полазнике бесплатне јер ће Град сносити све трошкове. И наставници ће бити додатно едуковани за поједине спортове, тако да ће за пет-шест година сва та талентована деца, наравно ако буду хтела да се баве спортом, бити усмеравана у клубове. Јасно, знатну своту град ће инвестирати у опремање школских фискултурних сала и игралишта. Хоћемо бољи и лепши живот у нашем граду. Хоћемо да нам деца не одрастају на улици, него у школским салама и на игралиштима.“
Турнири пријатеља у Новом Саду и Бањалуци
На питање да ли се размишља о неком турниру градова - побратима, који би учврстио пријатељство и међу спортистима, градоначелник Бањалуке Радојичић каже: „Можда у Бањалуци да буде кошаркаши турнир, у Новом Саду боксерски, у Београду фудбалски... Можда ваља размишљати о омладинским категоријама, не о сениорима, где би резултат био у другом плану.”
Има доста тога да се решава у Бањалуци, каже градоначелник и када је реч о саобраћајницама, посебно градњи кружних токова, реконструкцији топловодне мреже, изградњи новог моста преко Врбаса на садашњој локацији „зеленог моста“, па наставак градње водоводног система „Црно врело“, дечјих игралишта...
„Шта нам вреди да добијемо и највећа европска признања, а да нам грађани буду незадовољни. Отворен је регистар процедура, па регистар образаца, али је најзначајније то да смо, почетком ове године, отворили шалтерско издавање грађевинских дозвола. Шта то значи? Потпуно поједностављена процедура, јер сада грађанин не мора ићи од врата до врата па вадити којекакве папире за грађевинску дозволу. Све му је то сада надохват руке, на једном месту.“
Радојичић најављује да ће ускоро у Бањалуци бити отворен Конфучијев институт из кинеског града Тјенђина, који броји нешто више од 16 милиона становника.
Улагања у граду на Врбасу су у пуном јеку. За седам месеци изградили су еко-топлану.
„То је највећи и најзначајнији инвестициони подухват у минулој години. Мазут је замењен дрвеном сечком, које имамо у изобиљу и јефтинија је знатно од мазута“, каже Радојичић.
Стеван Рисовић
