„Ту политику не може да носи свако, нити је она израз нашег хира, она је оно у шта верујемо и око тога нема компромиса. Исто тако и у Пећинцима. Наши локални одбори имају апсолутну аутономију у доношењу одлука о начину изласка на изборе и у томе видимо предност у односу на поједине партије које су замислиле да им локални одбори служе као страначке испоставе без пуно смисла“, каже Јовановић.
Упитан шта је предизборни прогам ЛДП – а за Пећинце, предочава да „ ако погледате просек година на нашој изборној листи у овој општини, јасно се намеће и одговор који је наш програм и на коју категорију и групу обраћамо посебну пажњу“.
„Излазимо на те изборе са убедљиво најмлађом листом. Живимо у земљи из које млади желе што пре да оду, и сама чињеница да на овим изборима кандидујемо групу младих људи која хоће да преузме политичку одговорност за живот у општини довољно говори да се не предајемо без борбе и поред тога што су услови у Пећинцима, као и у другима општинама, за младе изузетно неповољни“,каже Јовановић.
Да ли је Србији потребан нови устав, шта бисте ви мењали?
- Србији је прво потребан разговор о томе како смо доспели дотле да је донет Устав који, после једанаест година, изгледа као маштање групе људи којима је тај акт био последња шанса за политичко преживљавање њих и њихове идеје о Србији као пустом острву изолованом од остатка света. Преамбула је само симбол тог лутања, и њен најизраженији део који одмах на почетку Устава говори о дезоријентисаности оних који су га донели. Потребно је да се донесе Устав модерне Србије који говори о земљи коју желимо да оставимо својој деци. И наравно да у њој треба бити места за другачији однос према Косову, положају Војводине или питању људских права. Такође, мора се радити на афирмацији права свих група које су угрожене у овој земљи и добро размислити о функционалности оваквог политичког система. Никада се више не сме поновити онакво срамно гласање о Уставу и нерегуларности, у којима су учествовали сви сем Либерално-демократске партије и наших политичких партнера са којима смо се и тада одлично разумели, као што то чинимо и данас.
Били сте противник ванредних парламентарних избора. Који ред потеза је по Вашем мишљењу најбољи за Србију?
- Нажалост, на тај ред потеза ми данас можемо врло мало да утичемо. Када кажем „ми“, мислим на државу у којој живимо, која, после три деценије пропуштених прилика, има врло јасан списак потеза који је чекају. Тачно је, био сам противник одржавања ванредних парламентарних избора најмање плашећи се за будућност Либерално - демократске партије. Ти избори би значили да дижемо руке од европских интеграција Србије и постајемо једно друштво које је дефинитвно одлучило да буде на маргинама Европе, плаћајући претешку цену за глупости којима је свака власт била склона. У 2018. години морамо изаћи као Србија са решењем за проблеме који постоје на Косову. Ако то не урадимо ми, то ће се свеједно урадити без нас и логичнији је избор да у том процесу будемо чиниоци него посмтрачи. Морамо редефинисати своје односе са Москвом, којој је Србија последње уточиште на Балкану после низа пораза којима се смањио њен утицај, пре свега у Македонији и Црног Гори, па је Србија остала платформа преко које Русија води своју борбу за Западом. Избори у Босни и Херцеговини су такође шанса да покажемо степен одговорности који се очекује од нас када се говори о земљи којој толико пуно дугујемо, после ратова и патњи које су уништиле и Бошњаке, и Србе, и Хрвате. Морају се прекинути те специјалне везе са Милорадом Додиком, или како год то неко назива, и радити на очувању БиХ као целовите државе и помоћи јој да коначно буде функционална земља.
Део опозициних странака више критикује ЛДП него власт. Како сте постали „непожељни“ опозиционар за опозицију?
- Не мислим да смо непожељни нити бих се водио тим категоријама. За те људе, на које алудирате, ми нисмо били пожељни ни 2005. године, 2007. или 2012. године. Разлог томе није у нашој идеји да се са њима слажемо или не, већ у нашим намерама које су увек биле исте и политичким мотивима које нисмо скривали. Темељ онога што радимо 12 година, од кад смо основали ЛДП, су јасни политички ставови без прављења компромиса сходно променама власти и томе што је неко данас био власт, а јуче опозиција, и обрнуто. Такође, не можемо данас бити нешто што никада нисмо били зато што су они који су нам до јуче били противници дошли на место где ми одувек стојимо. Други у томе виде прилику да о нама говоре речником који је за њих увек био карактеристичан и да нас нападају на теми „ праве “ и „ лажне “ опозиције. За разлику од њих, нисмо са Николићем и Вучићем доносили Устав, поклањали „ НИС “ Русима, безуспешно бранили интересе Србије на Косову, пропагирали војну нутралност која нас скупо кошта и ћутали о политици деведесетих и грешкама Србије, и зато нас нећете видети у њиховој банализацији политике.
Како коментаришете Јанковићеву идеју да је он требало да буде премијер после председничких избора?
- Нико не прича данас о Јанковићу боље и више него што то чини он сам о себи. Од тренутка када је одлучио да се формално бави политиком за мету има Либерално - демократску партију из разлога што смо одлучили да не учествујемо у ритуалном нестанку политике у Србији, где свако ко покаже мало нормалности и свести одмах буде окарактерисан као неко ко сарађује са Вучићем на овај или онај начин. Само његово размишљање о месту премијера у тренуцима када су завршени председнички избори говори доста о Јанковићевом схватању политике и онога што се у њој ради, али и говори о карактеру особе која се спустила у политички живот без знања елементарних чињеница о његовом функционисању. Када смо ишли на консултације о формирању Владе, без икакве намере да у њој учествујемо, или када смо се из пристојности, како смо то увек чинили, појавили на инаугурацији новог председника Републике, Јанковић је то искористио за обрачун са нама. Он је почињао и завршавао реченицу са мном, оптужујући ме за нешто што је ноторна глупост и што се данас види само због тога што не желимо да се одрекнемо своје политике јер су други на њу пристали и спроводе је не онако како бисмо то радили ми – неефикасније од нас – али је спроводе. И све су то радили док су тајно прижељкивали и чинили све да дође до онога за шта су нас оптуживали. Жао ми је, наши кључни политички ставови су потврђени кроз ово време, између осталог и у чињеници да су други на њих у великој мери пристали и ја због тога не мислим да будем четник у 2018. години. Када Јанковић машта о договору са Вучићем, који га је пре тога одбио када је са списком личних жеља дошао код њега, показује само колико смо били у праву када смо га описивали, без икакве жеље да увредимо оне који су због своје наивности поверовали да је одговор на ово што нам се дешава осредњи чиновник из кабинета Бакија Анђелковића.
Светлана Станковић
