Вучићев рејтинг, као и осталих српских политичара, испитиван је, како је објаснио директор Сектора за истраживање јавног мњења Марко Уљаревић, на два начина - тако што се грађани питају да дају оцену једном броју политичких актера, а други је да им се постави питање који су им политичари најомиљенији, а да им се при том не понуди никаква листа.
У оба случаја Вучић је у значајној предности у односу на опозиционе лидере који су углавном на непромењеној позицији, навео је Уљаревић.
Када се грађани питају коме од политичара највише верују, без понуђене листе имена, Уљаревић је указао да се највећи број грађана, њих 30 одсто изјашњава за Вучића, други на листи, Саша Јанковић, има свега три одсто гласова, а сви остали политичари су испод три одсто.
"Они верују Вучићу, па онда не верују никоме", констатовао је Уљаревић.
Говорећи о другом индикатору истраживања, Уљаревић наводи:
"Вучић је веома стабилно котиран од 2012. са изнад 40 одсто подршке и када се то упореди са претходним подацима показује куриозитет његове владавине, односно показује да нико није био тако дуго на власти са тако високим рејтингом", каже Уљаревић.
Додао је да је иза њега Ивица Дачић са 27 позитивни оцена, а следи премијерка Ана Брнабић.
Саша Јанковић и Шешељ имају 12 позитивних оцена.
"Изузев Вучића, који има већи број позитивних него негативних оцена, ниједна политичка личност нема више позитивних. Сви се оцењује са више негативних него позитивних оцена", рекао је Уљаревић.
Он је навео да је истраживање рађено у јуну, на репрезентативном узроку од хиљаду испитаних грађана.
То практично значи да, када би се у недељу одржали избори, СНС би освојио 53 одсто гласова грађана који би изашли на изборе, а цензус би прешле само четири странке, каже Уљаревић.
Он је гостујући на ТВ Пинку објаснио да када је неко на пет процентних поена није могуће са сигурношћу рећи да би он на тим изборима прошао или не би, јер се процењује да тај неко има условно између четири и шет одсто подршке.
Да би се за неког могло рећи да сигурно пролази изборе за парламент, онда тај неко мора да буде изнад седам одсто подршке, прецизан је Уљаревић.
"Битних промена када је рејтинг СНС у питању нема, а ни избор Ане Брнабић за премијерке Влади Србије није утицао на рејтинг те странке", каже он и додаје да је, напротив, тај рејтинг и даље стабилан.
"Међутим, после председничких избора десило се прекомпоновање опозиције", каже Уљаревић.
Према његовим речима, након формирања покрета Саше Јанковића чини се да су поједине опозиционе странке попут ДС, СДС и ЛДП изгубиле један део бирача који су отишли ка Јанковићевом покрету.
То је, каже Уљаревић, практично једина новина у овом истраживању, иако ни сада она није нова. Она се, додао је, појављује од кандидатуре Јанковића за председничке изборе.
Упитан за коментар наслова у листу Курир да "СНС губи Београд", Уљаревић истиче да је ту реч о махању резултатима, који нису веродостојни.
"Овакве вести девалвирају поверење грађана у истраживања, а немају утемељење, што ствара погрешну слику у јавности. Овде нема потписа оних који су радили истраживање, не зна се ни извор података", навео је и додао да су медији мотивисани политички и сензионалистички, те да се тиме често изазива супротан ефекат.
"Грађани размишљају на следећи начин: 'Ако СНС губи Београд, сад ћу у инат да гласам за Вучића'. Дакле, ствара се контра ефекат. Истраживања за Београд не постоје засад, али могу да очекујем да ће постојати тензије и да ћемо се још сусретати са оваквим насловима. Јако је важно да грађани имају проверене информације и верују утемељеним истраживањима", казао је Уљаревић.
Поједини људи су, како је истакао, критиковали истраживања јавног мњења, а затим били изненађени резултатима избора, иако се та истраживања раде на репрезентативном узорку.
И члан Управног одбора Ипсос Адриа Срђан Богосављевић потврђује да је рејтинг СНС на врху, те да су подаци које је дао "Курир" без извора и непроверени.
"Ово може бити било каква лаж и импровизација, али није први пут да се сусрећемо са оваквим насловима. То се дешава, како у свету, тако и овде. Одговорност је пред струком и јасно је да је ово врло непрофесионално", поручио је Богосављевић.
Овакви наслови, према његовим речима, ипак не утичу много на бирачко расположење.
Иначе, према овом истраживању, СПС има подршку од осам одсто, а цензус прелази још само Српска радикална странка (СРС) са шест одсто.
Ван парламента у овом тренутку би се, поред Демократске странке, која има четири одсто подршке бирачког тела, нашле Двери са три одсто, покрет Саше Радуловића, Доста је било (ДЈБ) са три одсто, Социјалдемократска партија Србије (СДПС) са три одсто.
Према истраживању "Стратеџик маркетинга", најмању подршку међу грађанима када би избори билио наредне недеље уживају Либерално-демократска партија Србије (ЛДП) Чедомира Јовановића и Социјал демократска странка (СДС) Бориса Тадића са по један одсто.
