Јањић сматра да у овом тренутку политичке, друштвене и здравствене околности отежавају пуно политичко ангажовање Београда и Приштине у дијалогу, као и то што се како каже, европска бирократија изненада пробудила када нема једногласја ни у самој ЕУ, ни у САД, али ни на релацији Брисел - Вашингтон.
''Врло неповољна околност, али општи ''алиби'' је да је увек боље да се разговара, него да се не разговара. Међутим, треба бити реалан и без превеликих очекивања'', каже Јањић за Танјуг.
Он сматра да делегација Србије треба да буде ''отворена'' и да специјалном изасланику за преговоре о КиМ Мирославу Лајчаку предочи ранија искуства са неприпремљеношћу ЕУ за преговоре и лошим одабиром тајминга који се, каже, заказивао када европски званичници имају слободне термине.
''То није добро и Београд треба да ''резервише'' право да, када процени да политичке и друштвене околности било код нас, у Бриселу или Приштини нису добре, пошаље нижи преговарачки тим'', наводи Јањић.
Он очекује да се на сутрашњем састанку постигне договор око одређених економских питања која, каже, могу бити корисна за цео регион и да се настави оно што је започео специјални изасланик Беле куће Ричард Гренел на повезивању у инфраструктури, железници, обнови саобраћаја и слободном протоку људи, робе и капитала.
Јањић самтра да треба размотрити проблеме у оквиру ''мини региона'', односно повезивати не само главне градове већ, кроз економске пројекте, и општине и неразвијене делове КиМ и Србије који су природно, инфраструктурно и економски повезани.
Сматра драгоценим када би се постигао договор бар око једног економског питања чији би исход било формирање заједничког тима за планирање економског развоја.
То би, оцењује Јањић, било охрабрење за пословну заједницу, али и притисак на Приштину да размисли о политици такси.
''Само једну такву вест да добијемо, биће добро и драгоцено. Гренел није много померио, али смо од њега добијали добре вести, да су се две стране договориле и преузеле одговорност да нешто реше''', наводи Јањић који сматра да ако не буде таквих вести, нема смисла да се иде у Брисел.
О питању несталих и расељених са КиМ, као једној од најављених тема састанка, Јањић каже да је то у домену политике и да треба постићи договор који би обавезао обе стране да регулишу то питање и статусе породица расељених и несталих.
''Питање које је индиректно везано са тим, које је до сада прескакано, односи се на оне који су били ангажовани на српској страни у војсци и полицији, а остали су да живе на КиМ. То треба везати за пакет расељених и несталих лица'', наводи Јањић.
Очекује да се на састанку у Бриселу расправи и јесу ли испуњени услови за наставак дијалога или не и да ли је ''игром'' са суспензијама и реципроцитетом Приштна иког преварила ,те да ли ЕУ пристаје на промену своје политике.
Јањић додаје да реципроцитет није политика економских и европских интегација и подсећа да је таква политика Европу увела у Први и Други светски рат.
''То је јако важан моменат за Србију и мора се од тога направити шире јавно питање не само за преговарачки сто него и за Европски парламент. Сигуран да у ЕП и јавности Француске и Немачке итекако може да се добије подршка за то'', оцењује Јањић.
Упитан да ли иницијатива Брисела гарантује успех дијалога, Јањић каже да ЕУ до сада није показала довољну одговорност и да се унутар ње сада међусобно надмудрују и истовремено такмиче са Гренелом.
''А нису сагласни око основне ствари - шта ће њима уопште западни Балкан. Ако око тога нису сагласни, нису ни око опстанка ЕУ'', закључује Јањић.
