Она је на отварању Министарске конференције о мапи пута за контролу ватреног оружја у региону, која се одржава у Бриселу, рекла да је у прва два дана кампање која је прошле недеље покренута у Србији одузето више наоружања него у три претходне кампање заједно.
"Добро је да сте предузели мере, мере за одузимање оружја имају нашу пуну подршку. Направили сте једноставан али ефектан видео о кампањи, а као резултат те кампање је што су људи предали 9.400 пиштоља и скоро 1.000 експлозивних направа само до прошлог петка. Грађани су предали у прва два дана више оружја него у претходне три кампање заједно и то показује опредељеност у спречавањуу будућих крвопролића", рекла је она.
Она се захвалила властима у Србији и свим људима који су предали оружје и истакла да оружје убија људе.
"У србији су се десила два смртоносна напада за 48 сати. Моје мисли су уз жтртве и породице жртава", рекла је Јохансон.
Према њеним речима успешна кампања у Србији би требало да охрабри све у региону да наставе рад на разоружању.
"Имамо мапу пута за контролу лаког наоружања и јасно је да напредујемо, сви ви наши партнери са Западног Балкана имате структуру и стратегије да предузиматзе акције. За скоро четири године сви ви сте предали око 22.000 ватреног оружја и око 2.000 експлозивних направа. Уништили сте више од 41.000 пушака, 15 милиона муниције. Предузимате координисане акције, јачате борбу против наоружања", рекла је она.
Она је подсетила да сваких 11 минута једну жену убије њен партнер или муж.
"Ако има оружја смртоносни исход је вероватнији. Не ради се само о контроли наоружања, већ и о еверопској будућности. Још много тога треба да се уради. мапа пута је кључна на том путу", рекла је она.
Високи комесар ЕУ за спољну политику и безбедност Жозеп Борељ рекао је да су драматични догађаји, попоут недавних трагедија у Србији оштар подсетник на важност заједничког рада у борби против трговине малокалибарским оружјем и трговаца истог.
"Кампања прикупљања оружја коју је покренула Влада Србије уз нашу подршку, уз подршку Европске уније, а која се одиграла одмах након ова два трагична догађаја, показује колико је вредна и важна наша безбедносна сарадња у доприносу безбедности наших грађана", рекао је Борељ.
Он је казао да морамо да будемо уједињени - различите функције Европске уније - тела, институције, државе, шведско председавање, јер ми, као целина региона Западног Балкана, имају дужност да се боре против насиља, против трговаца људима, против трговине оружјем, како би се спречило да та појава "контаминира цели континент".
"Сви знају да је илегална трговина оружјем озбиљна претња нашем миру и стабилности. То је вишеструка претња која утиче на стабилност региона, држава, друштава и повећава ризик од терористичких напада. Морамода се боримо против тога. Будући да је то полиедричан и вишеструки проблем, морамо се борити против њега из више углова, свим нашим средствима, преко свих граница, да би се обезбедило да мере које се предузимају након оваквих трагичних инцидената остану у складу с међународним стандардима", рекао је Борељ.
Како је рекао, зајенички циљ је повећање европске безбедности, да се заштите сви грађани, како у ЕУ, тако и у земљама будућим чланицама Уније.
"ЕУ је 2002. године уложила преко 38 милиона евра у активности контроле наоружања у региону. Одајем признање нашим партнерима са Западног Балкана јер сте преузели власништво над Мапом пута као инвестицијом у свој регион и у своје грађане. А недавни средњорочни преглед Мапе пута показао је да је постигнут значајан напредак у свим јурисдикцијама у хармонизацији њихових правних оквира са ЕУ", рекао је он.
Истакао је да је приметно јачање капацитета за откривање и истрагу ватреног оружја, што доводи до стандардизације приступа у региону, као и побољшане оперативне сарадње на Западном Балкану и Европској унији у борби против трговаца и избегавању злоупотребе ватреног оружја.
"Мислим да смо на правом путу. Мапа пута је такође постала нацрт за друге регионе у свету и то је нешто на шта треба да будемо поносни", рекао је он и додао да је Савет ЕУ прошлог новембра издвојио додатних четири милиона евра за наредне три године у ту сврху.
"Следеће године ћемо размотрити заједно са државама чланицама како можемо даље да подржимо процес, јер нажалост, нећемо моћи да га решимо у наредне четири године. Проблем је превелик, предубок, хронично погађа ова западнобалканска друштва, а и ми морамо да наставимо да се боримо, улажемо и ангажујемо се на решавању тог проблема", закључио је Борељ.
