Клачар каже за Танјуг да ова изборна кампања прекинута дешавањима у Украјини у моменту када је требало да уђе у кулминацију, а да се странке последњих дана углавном баве унутрашњим партијским питањима и инфраструктуром него комуникацијом са бирачима.
''''За сада је ова кампања неуобичајена јер је прекинута и скраћена догађајима у Украјини. Политичке странке покушавају не само да пронађу начин како да наставе кампању него покушавају да заузму позиције спрам дешавања у Украјини водећи рачуна шта бирачи заправо о томе мисле'''', каже Клачар.
Према његовој оцени, ниједна странка са Украјинском кризом неће излазити у први план нити ће покушати да на томе политички профитира јер се, каже, ради о тешком и мучном догађају из људске перспективе, али и о комплексном догађају додајући да је по том питању тешко предвидети реакције бирача.
Клачар сматра да странке превасходно размишљају о томе како дешавања у Украјини утичу на бираче који су, каже, забринути, имају одређени страх и трауме од претходних искустава Србије, пре свега са НАТО бомбардовањем.
''''Stranke морају да нађу угао како не би изиритирали своје бираче и како би разумели да тренутно за већину бирача изборна кампања није прва тема, за већину је прва тема Украјина и то је окружење којем странке треба да се прилагоде'''', наводи Клачар.
Примећује да странке, с једне стране, баве углавном питањима која се тичу организације и контроле избора и прикупљања потписа, док су, с друге стране, задржале одређени опрез чекајући да се види како ће се мењати ствари на терену.
''''Још увек ослушкују шта ће се десити у Украјини и какве ће бити реакције на став Србије, па да тек онда заузму своју идеју о кампањи'''', каже Клачар.
Сматра да ће оно што је било постављено у кампањи крајем јануара или почетком фебруара морати да се промени што, како каже, не значи да ће се странке бавити Украјином, већ да ће тема политичке и економске стабилности, која није била у првом плану на почетку кампање, постати једна од најважнијих тема.
''''Оне странке и политичари који буду могли да направе програм који нуди бирачима економску и политичку стабилност могу да рачунају на нешто бољи изборни резултат и благонаклоност јавног мнења'''', каже Клачар који сматра да украјинска криза неће утицати на излазност на изборима.
''''Очекује се велика излазност зато што постоје конкуренција и неизвесност.Чим постоје та два фактора за очекивати је велику излазност. Колико год је Украјина важна тема, колико се буду приближавали дан за гласање, тако ће и избори постајати све важнија тема'''', каже Клачар.
С друге стране, очекује да ће украјинска криза утицати на поруке политичких странака и понашање политичких странака и политичара, односно да ће подићи ниво озбиљности у понашању политичара и странака у правцу давања јасних обећања и смерница да имају решење за компликован контекст у коме се Србија налази.
''''Политичке странке чекају да виде да ли ће ускоро бити расплета јер ако се ствари буду мењали из дана у дан, као до сада, онда ће читава кампања протећи у некој врсти ''''кризног пр-а'''', додаје Клачар.
Говорећи о изборним листама, Клачар каже да је за сада уобичајен број листа наводећи да је у протеклих 10-ак година на изборима је било у просеку око 20 листа, док је на изборима 2020.године укупно била 21 листа.
''''Ако се узму у обзир број проглашених листа и најаве, чини се да ће и на овим изборима бити сличан број листа, што говори да је о томе да је страначки живот у Србији и даље ''''уситњен'''' и да постоје релативно мале могућности прављења политичког компрмиса, цак и између странака које имају сличне или идентичне ставове'''', наводи Клачар.
Типичан пример су каже, странке деснице које излазе у више колона, иако су суштинске реазлике између њих мале или их нема.
''''Број листа сведочи да и даље имамо фрагментацију политичког живота. Највећа политичка иронија је да је компромис највише изражен на страни владајуће коалиције , а најмање код опозиције којој је компромис много потребнији него власти'''', каже Клачар.
