У уском избору за ту функцију, поред досадашњег шефа парламента Владимира Орлића, налазе се и актуелна премијерка Ана Брнабић и Никола Селаковић, министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, незванично сазнаје Курир.
- На чело парламента највероватније ће поново доћи неко из редова СНС. Иако још није пала коначна одлука, тренутно се разматрају две опције, а то су Ана Брнабић и Никола Селаковић. За овакав сазив парламента, у ком се очекују разне опструкције опозиције, што се показало већ првог дана, за шефа Скупштине је потребан неко ко уме добро да се избори с нападима, а Брнабићева и Селаковић се чине као добар избор за ту позицију - навео је добро обавештен извор Курира упућен у актуелна дешавања.
Иначе, према подацима Отвореног парламента, избор председника Скупштине најдуже се чекао 2007, када је Томислав Николић изабран чак 82 дана након што је започета конститутивна седница. Његов мандат је трајао само пет дана и већ 13. маја заменио га је Оливер Дулић. Избор председника чекао се 80 дана и 2020, када је парламент конституисан 3. августа, а Ивица Дачић изабран за председника тек 22. октобра. Трећа по рекорду у дужини паузе је 2012, када су посланицима верификовани мандати 31. маја, а председник Небојша Стефановић изабран после 52 дана, 23. јула.
Статистика
Најчешће се дешавало да од почетка седнице до избора председника Скупштине прође седам дана, као 1994, 2004. и 2014. године, 2016. године пауза је трајала три дана, док се 2008. године чекало две недеље. Остали сазиви бирали су првог човека парламента у дану када су посланици положили заклетве, па је тако последњи сазив, 2022. године, стартовао 1. августа, а Владимир Орлић је изабран сутрадан. Парламент се сматра конституисаним потврђивањем мандата и од јуче тече рок од 90 дана за формирање нове владе Србије.
