Говорећи о предлогу измена и допуна Закона о пореском поступку и пореској администрацији, рекао је да је предвиђено поједностављење пореског поступка и побољшање електронске комуникације надлежних пореских органа и пореских обвезника.
Највећа промена се односи на пореске обвезнике који имају захтеве за повраћај, прекњижавање, или за више плаћен или погрешно уплаћен порез, као и захтеве за одлагање пореза који дугују, рекао је министар.
Како је додао, њима ће бити омогућено да то ураде преко е-портала Пореске управе, да би се поједноставиле и убрзале те процедуре.
Навео је и да су предложена смањења и укидање више такси, да би се у што већој мери умањило оптерећење привреде. Казао је да се очекује већа транспарентност у примени закона и стабилнији прилив новца од републичких административних такси у буџет.
Када је реч о изменама и допунама Закона о порезима на имовину, Синиша Мали је нагласио да је најважнија новина та да порез на наслеђе, поклон или пренос апсолутних права више неће радити Пореска управа, већ ће надлежност бити пренета на локалне самоуправе.
С једне стране, смањујемо оптерећење које Пореска управа има, да би могла да се посвети својим изворним овлашћењима. С друге стране, дајемо могућност локалним самоуправама да се организују и максимизују наплату пореза, који представља њихов приход. Измене ступају на снагу 1. јануара 2022. године, тако да имају доста времена да се припреме, подвукао је он.
Говорећи о изменама и допунама царинских прописа, Мали је нагласио да се оне односе померање рокова када је застарелост царинског дуга у питању, те да се тиме даје више времена држави да реагује и заштити своје интересе. Предложеним изменама и допунама Закона о царинској служби, како је објаснио, проширује се круг царинских службеника који су овлашћени за покретање прекршајног поступка.
Најавио је да ће се до краја године пред посланицима наћи нови закон о фискализацији, којим се уводи нови начин обрачуна фискалних рачуна.
Имаћемо касе које ће у стварном времену давати Пореској управи податке о томе колико је рачуна плаћено и издато и аутоматски ће се обрачунавати износ пореза. Спровођење тог закона очекује од 1. јануара 2022. године, навео је он.
Тврди да привредници неће имати трошак и да је држава у буџету за 2021. годину обезбедила новац којим ће се покрити трошак унапређења система фискалних каса.
У првом кварталу 2021. у Скупштини треба да се нађе и закон о е-фактурама, чија ће примена такође стартовати 2022. године. Како је рекао, више неће бити папирних фактура и ПДВ ће моћи да се враћа истог дана.
Министар финансија је изјавио у расправи у парламенту да је Србија други пут ове године изашла на међународно финансијско тржиште и емитовала обвезницу од 1,2 милијарде долара да би рефинансирала најскупљу обвезницу која је емитована 2011. године. Истакао је да је остварена шест пута већа тражња од понуде, и додао да се више од 200 највећих инвеститора на свету јавило да обвезницу купи, што је историјски резултат за Србију и њене грађане.
То вам говори о поверењу које страни инвеститори имају у Србију и економску политику коју водимо, као најбољи показатељ да стопа раста БДП-а, која ће бити најбоља у Европи ове године, показује свој резултат, поручује министар.
С. Станковић
