Говорећи за РТС о решењу за Косово из угла историчара, Марковић је рекао да је то "јединствена ситуација", која захтева "необично решење" и решавање појединих питања на флексибилан и другачији начин од "свега што смо до сада видели".
"До сада смо избегавали да се суочимо са том највећом траумом наше нове историје, претњом губитка Косова. Морамо да објаснимо прво у оквиру политичких и интелектуалних елита, а онда и сисире, шта је на столу, које су могућности, шта је реално, шта може да се уради, шта морамо, а шта не смемо да урадимо. То је једна танка линија око које морају да се договоре политичари, научници, привредници итд", рекао је он.
Према његовим речима, Србија никада није покушала да "рационално поређа по столу могућности" које су пред њом, од којих су неке врло горке, а неке су боље.
Марковић је оценио и да је "интересантан" став лидера Социјалдемократске партије Србије Расима Љајића да Србија треба да уради све сем да формално призна столицу Косова у УН, али упозорава да проблем са Унеском не може да се реши једноставним укључивањем Косова у ту организацију јер косовске власти нису у стању да чувају српске цркве.
Последњи пут кад су косовске власти имали додир са српским цркавама, они су их палили 2004. године, подсетио је Марковић.
Према његовим речима, проблем Косова не може да се реши једноставно и једним потезом.
"Ми настављамо да живимо поред њих, са њима, то је као компликован развод са тешким имовинским испреплетеним интересима у земљи. Шста год да урадимо, ми ћемо годинама са Албанцима имати разне невоље и муке", рекао је Марковић.
Коментаришући то што је Србија изгубила по питању статуса Косова подршку савезника из два светска рата, Марковић сматра да ће их то скупи коштати.
"То што су нас издали на крају ће им се обити о главу", оценио је Марковић.
Упитан како се то питање може решити и да ли је било сличних ситуација у историји, Марковић је рекао да није.
"То је јединствена ситуација и решење ће морати да буде неко необично решење. Значи питање суверенитета, граница, брига о културним устабовама, мораће да се решавају на неке начине који ће бити флексибилни, другачији од свега што смо до сада видели", рекао је он.
Подсетио је и да је књижевник Добрица Ћосић први покренуо питање праведног решења у односу Срба и Албанаца, али да га тада нико није слушао.
"У међувремну су ствари ескалирале. Оно што би Албанци певајући прихватили 1989. године, сада је њима премало", закључио је Марковић.
Поповић: Водити дијалог у оквиру Устава и Резолуције 1244
"Српска народна партија спремна је да изнесе своју платформу за дијалог о теми Косова која је заснована на два суштинска принципа, а то су поштовање Устава Србије, по којем је Косово неотуђиви део Србије и има положај суштинске аутономије, и поштовање Резолуције 1244 УН која гарантује очување територијалног интегритета и суверенитета наше државе", рекао је министар за иновације и технолошки развој, Ненад Поповић. у јутарњем Дневнику РТС-а.
Он је, гостујући у јутарњем Дневник РТС-а, истакао да као министар и као председник Српске народне партије најснажније подржава иницијативу о унутрашњем дијалогу о Косову коју је покренуо председник Александар Вучић.
"Мислим да је о овом најважнијем питању Србије важно чути све ставове и коначно успоставити национално јединство о политици према Косову. О томе треба да се изјасне политицке партије, невладине организације, САНУ, Српска православна црква. Постизање националног јединства по овом питању има кљуцни знацај за оснаживање наших позиција у даљим преговорима са Албанцима", рекао је Поповић.
Он је нагласио да је поред унутрашњег, веома важно покренути и "шири међународни дијалог о теми Косова".
"Поред дијалога са политичким партнерима из ЕУ, потребно је започети дијалог и са пријатељским земљама попут Русије и Кине које принципијелно штите нас суверенитет и територијални интегритет по питању Косова, и које сигурно могу пуно да нам помогну ", истакао је Поповић.
Басара: Први пут у историји сви да преузмемо одговорност
БЕОГРАД: Циљ најављеног дијалога, ако до њега уопште дође и ако уопште да неке резултате, у шта, иначе, сумњам, требало би да буде постизање консензуса о томе да смо сви, не само политичке партије, одговорни за све што нам се догађа, каже за Тањуг књижевник Светислав Басара поводом иницијативе председника Александра Вучића за широки друштвени дијалог о Косову и Метохији.
Награђивани писац напомиње да никада у Србији није било консензуса да цело друштво преузима одговорност за било коју одлуку или догађај.
"Одговорност за лоше ситуације у које непрестано западамо, а које се непрестано погоршавају, овде се одувек сваљивала или на зле метафизичке ентитете из белог света или на претходне власти из којих, гле парадокса, никада нико није позван на одговорност", тврди Басара.
Према његовим речима, невоља са српском политиком је то што је она по традицији врло нефункционална мешавина оријенталног лукавства и инфантилне наивности.
"Та невоља захвата српску политику у свим временима. Отуда наши вождови, али и њихови противници, живе у уверењу да овај или онај њихов потез има исти ефекат на међународну заједницу, какав има у нашој јавности. Било какве ''црвене линије'' до којих би евентуално стигли у дијалогу о Косову ограничавају само нас, никога другог", каже Басара.
Неки у томе виде српску принципијелност и чврстину, а он у томе види слабост и неспремност да се проблеми решавају у стварности, а не у митологији или, што је горе, у митоманији.
Он не очекујете да из дијалога проистекну конкретни, а меродавни савети, где и на који начин је још могуће тражити решења за решавање конфликта између Срба и Албанаца:
"Није ми драго што ћу ово рећи, али сам готово сигуран да ће тај дијалог - уколико до њега уопште дође - бити још једно од безброј ''млаћења празне сламе'' и пребацивања одговорности са једне на другу страну".
За Басару нема дилеме да би се, пре него што се постигне било какав споразум и каква-таква нормализација са Приштином, морао постићи споразум о нормализацију односа унутар Србије.
"То ми се чини као немогућа мисија, јер су наше политике, овакве какве су, одрживе само у ненормалним ситуацијама и полуванредним стањима", казао је Басара.
Званичан став СПЦ о дијалогу утврдиће Синод, кад добије позив
БЕОГРАД: Званичан став Српске православне цркве поводом јавног позива председника Александра Вучића на унутрашњи дијалог о будуцности Косова и Метохије одредиће Свети архијерејски синод, речено је данас Танјугу у кабинету Патријарха српског Ирининеја.
Синод је једино меродавно тело које тај став може донети, кажу у Кабинету, али тек када у седиште СПЦ буде стигао званични позив за учесће у дијалогу.
Тек тада би се о томе изјашњавале владике и утврдио званични став Српске православне цркве.
Патријарх Иринеј је пре пар дана апеловао на "државнике Србије" да никада не дају сагласност на отуђење Косова и Метохије.
"Апелујемо на наше државнике да не смеју никада да дају своју сагласност на отуђење Косова и Метохије, јер оно што се силом узме, то се и врати, оно што се поклони некоме, то је за свагда изгубљено, а то Срби и Србија не смеју дозволити", рекао је Патријарх за Радио-телевизију Србије.
Антић: Косово смо већ изгубили, до 2011.
БЕОГРАД: Србија је у време међународне економске кризе, у периоду од 2009. до 2011. под притиском споља била принуђена да се одрекне реалног суверенитета, утицаја и установа на Косову, каже историчар Чедомир Антић и додаје да не види шта још имамо да изгубимо на Косову.
"Србија је имала неке аргументе за постизање историјског компромиса са Албанцима, али ми смо те аргументе изгубили, пре свега због слепила Демократске странке, нејасне политике и псеудо-конзервативизма Демократске Странке Србије а и незаинтересованости осталих партија и социјалног радикализма Српске радикалне странке", рекао је Антић за Тањуг.
После 2001. године, међународна заједница је, истиче, третирала Косово као и све остале југословенске републике.
"Прихватили смо да Срби не буду национална мањина и да имају она права на Косову која им је дао Ахтисаријев план. Срби имају Заједницу општина на Косову која нема никаква овласћења. Имамо, слично, Заједничко веће општина у Славонији, по Ердустском споразуму, које је на нивоу невладине организације", објашњава Антић.
Стога је, за њега, сасвим јасно да данас заправо ни немамо "црвене линије" у вези са решавањем статуса Косова и Метохије.
