Упркос чињеници да је деценијама у политици, и даље жустро прича о инвестицијама, улагањима, пројектима, хвали своје сарадника и задовољан је урађеним, мада увек додаје да још увек има пуно посла да се уради.
Председник Покрајинске владе Игор Мировић истиче да све инвестиције које је Покрајинска влада представила у програму током 2016. године посланицима покрајинске Скупштине су реализоване, завршене или је реализација у току. Он сматра да их то разликује у пуном обиму у пословима које је водила Влада до 2016. године. Мировић подсећа на бројне незавршене пројекте, попут Хертелендија у Бочару, Клинике за гинекологију и акушерство у Новом Саду, Спортске хале у Инђији.
- Спортска хала у Инђији биће последњи незавршени пројекат у Инђији, који је започет у администрацији до 2016. године. Припремили смо наставак радова и извођач се припрема да у наредним данима уђе у последњу фазу изградње Спортске хале у Инђији и тиме упоредо са процесом реализације важних пројеката за грађане Војводине, отклањамо и све оне незавршене или пропале пројекте бивше администрације и стављамо их у функцију - истиче Игор Мировић. - Радимо истовремено и нове пројекте и поносан сам на моје сараднике, јер су успели да ураде готово немогуће. Да оживимо старе, сиве слике објеката који су требали давно да буду у функцији, да грађани почну да их користе, попут жена и девојака који треба да користе Б и Ц блок Клинике за гинекологију и акушерство или деце која ће наредних недеља почети да користе Хертеленди, школицу за децу у природи или бројних спортиста у Инђији, а Спортска хала биће готова до краја ове године.
Подједнако је важно, истиче Мировић, да се равномерно улагало у све крајеве у Војводини и пред собом нису имали ниједан други критеријум, осим спремности пројектне документације и локалне самоуправе да технички и финансијски подржи у реализацији важних ствари за Војводину.
- Најважније је и да је Влада Републике Србије препознала способност администрације коју сам водио у минулих шест година, да буде поуздан партнер у великом броју случајева. Припремали смо пројектну, урбанистичку документацију, а Влада РС је водила и финансирала инвестицију, док смо у неким другим случајевима били партнери када је реч о финансијским улагањима - каже Мировић. - Тако смо припремили урбанистичку односно пројектну документацију за Фрушкогорски коридор, пројекат који сам водио од децембра 2013. године, па све до 2019., када је на инсистирање председника републике и моје упорно залагање Фрушкогорски коридор ушао у националне приоритете у Влади РС.
Он додаје да су тако истовремено припремали пројектну документацију за брзу саобраћајницу од Сомбора до Кикинде или попут Научно-технолошког парка у Новом Саду, где је Покрајинска влада била партнер, када је Влада РС уложила две трећине, а Покрајина готово трећину у изградњу.
Војводина за пет година?
Игор Мировић каже да ће Војводина за пет година наставити да предводи у свим облицима друштвеног живота, биће економски снажнија и развијенија.
-Видим Војводину за пет година као место у ком ћемо наставити да обарамо стопу незапослености која је сада нешто већа од 8,5 одсто, све до три, четири одсто, што је кључни задатак. То је тимски рад да инвеститори уђу у мање развијене средине. Већ у појединим градовима и општинама немамо локације да понудимо инвеститорима што је добро. Видим је као развијенију у инфраструктурном смислу, са брзом пругом, коју зовем пруга кроз Војводину, која ће повезивати Нови Сад и Суботицу и бити веза са централном и источном Европом преко Будимпеште, са три нова ауто-пута. Видим је са новим индустријским зонама, новим производним прерађивачким капацитетима, али пре свега у важном темељу заједништва између већинског српског народа и националних мањина које живе у Војводини- каже Игор Мировић. - Нисмо имали ниједан већи међунационални инцидент у последњих шест година, на шта сам посебно поносан.
- Оправданост инвестирања у такве пројекте се показала као веома велика и значајна, јер је Научно-технолошки парк готово попуњен до краја за кратко време, свега пет, шест месеци након првог огласа који смо дали током септембра прошле године или бројни пројекти у здравству током короне, а подсећам да смо улагање у здравство почели још 2017, а то је помогло да корону дочекамо много спремнији, организованији - каже Мировић. - Да смо се сусрели са короном током 2015. или 2016. године, чак и 2017. без ових улагања, имали би много веће изазове да сачувамо и спасимо животе.
Улагање у здравство је било заиста велико, напомиње Мировић, те су побољшани услови за боравак пацијената, дијагностика у Војводини је савремена на врхунском, европском нивоу.
- Брзо се заборавља, али се врло добро сећам да су 2013., 2014. године, људи из Војводине којима је требало зрачење, односно зрачна терапија, путовали за Кладово- каже председник Покрајинске владе, једини песник међу политичарима.
- Данас говоримо о Икс ножу и док смо ми у згради покрајинске администрације, амерички стручњаци су у новој згради Каменице 3 и монтирају Икс нож и у наредних неколико недеља ће наши лекари, који су већ обавили праксу у Клиничком центру Србије, моћи да пацијентима дају шансу за продужетак живота, односно шансу за спас и здравље - каже Мировић и истиче да се Војводина значајно променила у протеклих шест година и када је реч о великим пројектима, и инфраструктури, улагању у здравство, образовање.
Основ за велики напредак Војводине је економски и привредни развој, тврди Мировић, јер је 2016. било 165.000 незапослених, док је на почетку ове године 97.000 незапослених.
- Привреда је зарадила новац за себе и грађане и створила ту разлику, новац је отишао у буџет, те смо могли да инвестирамо у бројне пројекте, економски развој и једну велику промену која се види у свим деловима Војводине. Посла још има много, ово је тек почетак у тешкој години, али уколико успемо да одржимо континуитет у привредном и економском развоју, дођемо до историјског минимума из 1979. године када је у Војводини било 45.000 незапослених, што можемо у наредних пет, шест година, уверен сам да можемо разговарати и о амбициознијим пројектима у наредним годинама - сматра председник Покрајинске владе.
Он подсећа да је програм који је представио 2016. године посланицима Покрајинске скупштине окарактерисан као превише амбициозан, јер нису веровали да има снаге и способности и знања да се ствари мењају из корена и ураде важни послови за Војводину у кратком времену.
Подстицаји општинама и предузећима
Мировић сматра да мора брже да се реагује, када је реч о неразвијеним општинама.
-Имамо директне подстицаје за запошљавање, али и програме Развојне агенције Војводине која ће уложити 300 милиона динара у набавку потпуно нове опреме, али и друге конкурсе Покрајинског секретеријата за привреду и туризам. Желимо кроз набавку најсавременије опреме да подстакнемо компаније да запосле или одрже ниво запослених, повећају конкурентност и технолошку способност, али и повећају број запослених поготово у мали и средњим предузећима. На томе радимо већ годинама што даје добре резултате, јер смо генерисали 5.000 радних места у Војводини или их одржали- каже Мировић.
Од незавршених пројеката прошле администрације остало је да се уради још основна школа у Жабљу, док је све друго завршено, а од великих пројеката вођених у протеклих шест година, додаје Мировић, остаје да се заврши Народно позориште у Суботици, започет за време претходне администрације који води суботичка локална самоуправа, док је Покрајинска влада суфинансијер. Пројекат ће бити завршен до краја ове године, а остаје да се заврши у Суботици и велнес и спа центар, где је такође општинска администрација носилац пројекта, док је Покрајина суфинансијер.
- Током наредне године биће завршена и последња деоница пута од Стапара до Сивца, пут укупне дужине 16 километара и можемо рећи да смо све оне ствари које смо обећали грађанима, увели у програм рада покрајинске администрације заиста и завршили. Реконструисали смо на десетине школа у Војводини, модернизовали их, затим изградили и реконструисали 22 индустријске зоне и то су места у којима раде нови запослени у односу на 2016. годину - истиче Мировић.
Подршка породицама
Покрајина годишње више од милијарду динара издваја за све нивое социјалних давања у Војводини, те су велика издвајања и за породицу.
- Питање демографије и наталитета је једно од најважнијих, ако не и најважније питање за нашу земљу. Посебно су погођене мање развијене општине у Војводини, а трудили смо се да наше мере буду комплементарне са мерама националне администрације. Први смо увели подршку незапосленим мајкама које имају троје и више деце, одржали смо ниво давања и повећавали када је реч о обезбеђивању финансијских средстава за унапређење, повећање стамбеног простора или куповину кућа. Годишње између 350 и 500 породица добије прилику преко средстава из покрајинског буџета да се стамбено прошири или купи кућу на селу, а та помоћ иде и до милион динара у односу на породицу- каже Мировић. -То је мера коју смо ми први почели да спроводимо у Војводини, а ускоро ће бити мера која ће се спроводити на националном нивоу. Мера која чини да се породица проширује.
Додаје и да је аутомазизован систем противградне заштите, у шта је уложен огроман новац, али је реконструисано и на десетине километара каналске мреже, за шта је Република обезбедила 100 милиона долара за читаву државу, али је Војводина због способности његових сарадника и подршке коју су имали од њега, успела да две трећине средстава обезбеди за реализацију пројеката у Војводини.
- Немате краја у којима није реконструисан велики регионални систем за наводњавање или мањи у техничком смислу, двонаменски систем за наводњавање и одводњавање. То су ствари које мењају слике Војводине и стварају основ за још амбициозније захвате у будућности - наводи Мировић.
По његовим речима, још увек имамо не мали број општина у Војводини које по развијености спадају у трећу или четврту категорију, попут Опова, где има још пуно посла. Реч је о 16, 17 општина у које је потребно много више инвестирати и у договору са Владом РС припремају се пројекти који ће омогућити привредни развој тих општина, долазак домаћих и страних инвеститора, отварање малих погона и фабрика.
- Томе ће сасвим сигурно допринети изградња будућих саобраћајница у Банату и Бачкој, ауто-пута од Београда до Зрењанина и од Зрењанина до Новог Сада и брзе саобраћајнице од Сомбора до Кикинде, јер ће бројне општине, па и неразвијене, бити наслоњене на те будуће саобраћајнице. То ће допринети и лакшем инфраструктурном и пословном повезивању са заинтересованим инвеститорима - наводи Мировић. - Не чекајући то, ми смо изградили индустријске зоне у неразвијеним општинама, попут зоне у Пландишту или Ковачици. С друге стране, имамо примере општина које су дошле у сам врх развијености у нашој земљи, попут Руме, Инђије, Бачке Тополе, Суботице, Сремске Митровице, Старе Пазове, затим Куле, у којој данас имамо шест, седам фабрика и бољу економску и социјалну ситуацију у односу на 2010.
Мировић је водио и изградњу индустријске зоне у Шиду, а на изградњу прве фазе индустријске зоне у шта је Покрајина уложила 300 милиона, Република је најавила ново улагање од 500 милиона динара и додатне подстицаје, те Шид полако сустиже развијеније општине.
- Водили смо рачуна да равномерно улажемо и разлике у степену развијености смањујемо, иако заиста још има проблема. Наша улога је била да општине оснажимо у техничком и финансијском смислу, јер улаже се и у друге делове наше земље, а морали смо да будемо конкурентни - сматра Мировић. - Пуно смо уложили у прерађивачку индустрију како би у мале општине и села дошли инвеститори. Добар пример је прерада краставца у жабаљској општини и улагањем покушавамо у мањим срединама да направимо кооперацију са мештанима, односно између производње и прераде са модернијим линијама. То ће бити омогућено и преко програма Ипард 3 и то је велика шанса за Војводину и да људи остану у својим срединама.
Маша Стакић
