који би били финансирани из екстерних извора, односно разних донатора из Европске уније, наводи у разговору за „Дневник“ покрајински секретар за регионални развој, међурегионалну сарадњу и локалну самоуправу Огњен Бијелић.
Да ли ћете иницирати да локалне самоуправе окупе око заједничких пројеката?
– Секретаријат за регионални развој, међурегионалну сарадњу и локалну самоуправу у наредном периоду ће инсистирати да општине међусобно сарађују по пројектном принципу, али при том морају бити задовољени сви интереси. Примере имамо већ сада, општине се окупљају око заједничких пројеката, рецимо о регионалним депонијама. У наредном периоду ћемо се окупити око већих пројеката у случајевима када једна општина не може сама да изнесе пројекат. Биће то препорука са наше стране, а они то и сами знају. Увек је боље да око таквих пројеката имамо више актера, наравно ако постоји интерес општина, јер две главе су увек паметније од једне.
Како коментаришете нови Закон о финансирању локалних самоуправа?
– Чини ми се да ће локалне самоуправе на територији целе државе доживети одређени удар на буџет због прерасподеле пореза на зараде код општина са 80 одсто на 74 одсто, док градовима припада око 77 процената. Дакле, смањење је три одсто за градове, а за општине шест одсто, и то ће, наравно, локалне самоуправе осетити по буџету. Ми ћемо мотивисати представнике локалних самоуправа да пораде на својој ефикасности, дакле, морају да подигну ниво продуктивности, како би могли у адекватном временском периоду да одговоре на одређене изазове. Те изазове видимо око пројеката које би требало да припреме, а који би били финасирани из екстерних извора, односно из ЕУ фондова и разних донаторских извора како би компензовали недостатак у буџету. И јако је битно да што пре крену са тим активностима, како би спремно дочекали све конкурсе. Дакле, локалне самоуправе не треба да се окрену искључиво према покрајинском и републичком буџету, јер ће и они претрпети одређене ударе. Ми хоћемо да помогнемо општинама и суфинансираћемо одређене пројекате који ће се спроводити од 1. јануара, али локалне самоуправе треба више да се окрену ка екстерним изворима финансирања.
Да ли је у плану сарадња са неким регијама ван ЕУ?
– До сада је потписан одређени број уговора о сарадњи АП Војводине са разним регијама из ЕУ, али и ван ње. Имамо сарадњу чак и са једном регијом из Јужноафричке Републике. У наредном периоду ћемо морати да порадимо на интензивирању сарадње тамо где већ имамо потписане уговоре, али је сарадња на прилично ниском нивоу, како не би било све само мртво слово на папиру. Желимо, условно речено, да размрдамо те уговоре о сарадњи на основу пројектног односа, уколико одређене регије имају одређени интерес за развијање одређених пројеката. На територији АП Војводине можемо да понудимо одређене пројекте, који би унапредили сарадњу како по питању националних заједница, тако и економско развојних пројеката. Што се тиче региона ван ЕУ, пре десетак дана је парафиран уговор са Алматинском области из Казахстана, који је прошао и процедуру у Скупштини Војводине. Такође је у плану да се потпишу уговори и са појединим областима из на пример Белорусије, као и из Русије.
Каква је судбина канцеларије у Бриселу, да ли се планира реорганизација?
– Доћи ће до одређене њене ревитализације. Канцеларија у Бриселу је неопходна и људи који су тамо мораће да интензивније комуницирају са представницима осталих региона и институцијама које су устоличене у Бриселу, како бисмо успели на време да одреагујемо и да припремимо како покрајинску администрацију, тако и представнике локалних самоуправа за период у којем ћемо морати далеко интензивније да радимо на уређењу самог система. Они ће добити одређене инструкције на који начин да раде, лобирају, успостављају одређене односе са регионима и доносиоцима одлука у ЕУ и да нам дају информације на основу којих ћемо моћи да се припремимо за наступајући период у смислу конкурса, шта ће се финансирати и слично...
Да ли ће затегнути односи са Хрватском угрозити реализацију пројеката прекограничне сарадње?
– Били смо сведоци у претходном периоду да је дошло до затезање односа, али свима је јасно да је то био у служби изборне кампање у Хрватској. Ми то видимо као одређену злоупотребу, јер не треба градити политичку каријеру на вређању другога. Тај однос ће бити релаксиран, јер комуникација на нивоу привреде, институција, градова, општина заиста је нормална. Мој став је да то не може да угрози пројекте прекограничне сарадње који су тренутно на нивоу анализе јер до 1. јула је био отворен конкурс у оквиру прекограничне сарадње Србија-Хрватска. Предато је око 120 заједничких пројеката укупне вредности око 100 милиона евра, а цео програм је на нивоу 15 милиона евра.
Чини нам се да је регионална сарадња у оквиру Дунав-Криш. Мориш-Тиса (ДКМТ) прилично замрла, да ли је у плану да се она оживи?
– Микрорегиони су веома корисни, они представљају, по мом мишљењу, алат за привлачење разноразних инвестиција, односно они су алат за подизање степена развијености и подизање животног стандарда локалног становништва на територији одређеног микрорегиона. Тако је за ових 12 година урађено 24 пројекта, а из тих пројеката је потрошено пет милиона евра. У наредном периоду ћемо интензивирати сарадњу у ДКМТ да видимо који су проблеми, да их решимо и да кренемо у припремање пројеката. Конкретно сада је отворен позив за стратешке пројекте са Мађарском и заједно са ДКМТ припремамо два пројекта у укупном износу од седам милиона евра. Тако да постоји комуникација, постоји сарадња и сад ћемо да се фокусирамо на та два пројекта.
Ержебет Марјанов
Посета Бриселу и Салцбургу
– Делегација на челу са председником Покрајинске владе Игором Мировићем посетиће Брисел од 10 до 13. октобра за време конференције Опен дејс, на којој ћемо у комуникацији са представницима осталих региона и градова из ЕУ настојати да презентујемо наше планове и приоритете, да се упознамо са челним људима одређених институција, да им пренесемо наше намере да желимо да припремимо и реализујемо квалитетне пројекте у скоријем времену уз њихову помоћ. Такође ћемо учествовати на 12. конференцији европских региона и градова на тему одрживости у регионима и градовима Европе, која ће бити одржана од 25. до 27. септембра у Салцбургу – навео је секретар Огњен Бијелић.
