каже да је повлачењем са дневног реда предлога ратификације споразума о демаркацији са Црном Гором актуелна влада Исе Мустафе „закуцала последњи ексер у властити ковчег”. Подсетимо, пре два дана је парламент у Приштини требало да потврди споразум о разграничењу Црне Горе и Косова, који је потписан у августу прошле године, али се томе одлучно противи опозиција, а повлачење документа је потврдило и да у владајућим странкама итекако има различитих мишљења, иако је реч о предуслову за либерализацију визног режима.
– Мислио сам да ће власт у Приштини ударити у зид до следећег лета, али дубока подељеност унутар владајуће коалиције наговештава скоре ванредне изборе – појашњава Ивановић. – Распад своје владе Иса Мустафа може избећи само ако у наредних седам до десет дана одлука о демаркацији ипак на некакав волшебан начин буде изгласана, мада не видим како би била. Јер, како сада ствари стоје, албанске партије међу собом не могу да обезбеде неопходну двотрећинску већину, а јасно је да Српска листа за тај закон неће гласати, јер сматрамо да демаркацију треба да води Србија, пошто не признајемо косовску независност, па самим тим не можемо подржати ни некакве сепаратне аранжмане Приштине и Подгорице.
Ивановић наводи да су две партије, које данас чине окосницу косовске власти – ПДК, коју је до скора водио Хашим Тачи, и ЛДК премијера Исе Мустафе – у основи веома различите, толико да су све ове године од 1999. до данас биле међусобно супротстављене. Тешко је у таквим условима вештачки направити коалицију, додаје саговорник „Дневника”, уз напомену да и унутар тих партије постоје фракције, поготово у ПДК од како је Тачи напустио кормило како би постао председник Косова, јер нови лидер Кадри Весељи није у стању да примири „рат за наследство”.
– Посебна прича је Српска листа – наставља Ивановић. – Од самог почетка је очигледно да Албанци немају поштовање према Српској листи, не уважавају је, сматрају подразумевајућим да она буде „лојалан” коалициони партнер и да гласа за све што траже. То, нормално, Српска листа неће и не треба да ради. Српска листа мора да се постави тако да се њено мишљење уважава, али не само у тренутку када се гласа, него у тренутку када се некакав законски предлог уопште шаље у процедуру. Заправо, тај предлог не би ни требало да стигне до парламента уколико Српска листа није дала позитивно мишљење, једнако као што исто такво право имају ПДК и ЛДК.
По Ивановићевим речима, део кривице за то ипак сноси и сама Српска листа, јер очигледно није успела да се наметне као саговорник, а с друге стране не може ни стално чекати да цео посао буде обављен у Бриселу. Саговорник „Дневника”, наиме, наводи да се најважнија питања и даље без икакве сумње морају решавати на врху, односно у Београду а потом и у седишту ЕУ, али напомиње и да се много тога може урадити у међусобним контактима на локалном нивоу. Но, то се, додаје, не ради, јер унутар Српске листе нема ауторитета који би преузео одговортност за такве кораке.
– Бојим се да ова владајућа коалиција више не може ништа да спроведе, па тако ни договор из Брисела о формирању заједнице српских општина. Нема сумње да је главни притисак везан за формирање ЗСО дошао кроз више него јасну поруку америчког потпреседника Yозефа Бајдена. Међутим, када Мустафа и Тачи имају толики проблем са демаркацијом, што је у политичком смислу неупоредиво лакше питање, тек није реално да се провуку са ЗСО, коју су и сами сатанизовали током припрема за разговоре у Бриселу, па и након доношења одлуке. Е сада им се то вратило у лице. У сваком случају, ситуација на Косову је веома опасна, пре свега јер у овој ситуацији не видим ко уопште држи власт у Приштини, а то производи додатну нестабилност и несигурност. А искуство нам говори да Срби у свакој политичкој тензији на Косову буду колатерална штета и могуће жртве – упозорио је Оливер Ивановић.
Мирослав Стајић
Тачијеве димне завесе
Говорећи о недавној „посети” Едите Тахири северном делу Митровице, а потом и одласку Хашима Тачија на административни прелаз Јариње, Ивановић тврди да је једини циљ тих излета био да се испровоцира некакав инцидент. Јер да се нешто догодило, било у Митровици било на Јарињу, то би потиснуло у други план расправу о демаркацији. „Не треба заборавити да то није једини потез који је Тачи овог лета урадио. Најпре је, упркос противљења породица српских жетеоца убијених пре 17 година, дошао у Старо Грацко и положио венац, а онда је у Гораждевцу донео цвеће на гробове дечака који су убијени на купању. Неко из Европа такве гестове поздравља, али и код Албанаца и код Срба постоји неписано правило да се тако нешто не ради ако се томе из било ког разлога противе породице жртава. Дакле, очигледно су у питању акти који су политички мотивисани и највероватније иницирани споља. У сваком случају, сви ти потези имају за циљ скретање пажње са чињенице да власт у Приштини на папиру има већину, али не може баш ништа да уради”, каже Ивановић.
