У саопштењу Савеза бачких Буњеваца, који је потписао председник Мирко Бајић, тврди да да је манифестацији у Новом Саду дата велика финансијска и морална подршка власти у Новом Саду и Војводини, а најављено је, кажу, да ће се и иста манифестација одржати и у недељу, 14. августа у Суботици, такође уз подршку локалне власти у Суботици и Покрајини.
У Савезу сматрају да је подршка, нарочито финансијска, из буџета, Удруги буњевачких Хрвата у неговању културе и традиције - противзаконита и противуставна, јер не постоји национална мањина “Буњевачки Хрвати”, већ у Србији, наглашавају, између осталих, постоје национална мањина - Хрвати и национална мањина - Буњевци.
“Надамо се да је свима јасна историјска чињеница да су се пре више од 300 година на ове просторе населили Буњевци, а не Хрвати, или неки “Буњевачки Хрвати”, као што се надамо да је свима јасна историјска цињеница да су пре више од 100 година, у Новом Саду на Великој народној скупштини, Буњевци на целу са Блашком Рајићем, а не Хрвати, или неки “буњевачки Хрвати”, допринели присаједињењу данашњих простора Војводине Србији”, рекао је Бајић.
Указује да је “Дужијанца” изворни обичај Буњеваца, али и да поред тога не би имали ништа против да држава помаже колико год сматра да је потребно и хрватску “Дужијанцу”, у организацији било које удруге Хрвата, као обичај Хрвата на овим просторима, али подршку “Удруги буњевачких Хрвата” сматрају неприхватљивом, и траже да се такав приступ промени.
“Подршка Удруги буњевачких Хрвата у свом деловању и свом Статуту и Програму, има одредницу да су Буњевци Хрвати, очигледно на темељу срамне асимилаторске ''Наредбе'' из 1945. године, којом се наређује да се Буњевци имају сматрати Хрватима без обзира на личну изјаву, директно је усмерена на оспоравање Буњевцима на сопствено име и аутохтоност, што је за нас неприхватљиво и захтевамо да се на свим нивоима власти у Србији, овај приступ промени и у будуће онемогући”, траже из овог Савеза.
У том смислу, позивају све Буњевце и све суграђане, да 15. августа дођу на прославу националног празика Буњеваца “Дана Дужијанце” у Суботици, и 18. августа у Новом Саду.
Ово није први пут да се води полемика око Дужијанце, једне од најстаријих манифестација у Суботици, којом Буњевци обележавају завршетак жетве.
У корену раздора, заправо је, тежња Буњеваца у Војводини да се не поистовећују са Хрватима, који Буњевце сматрају сународницима.
И ранијих година, представници Националног савета буњевачке националне мањине реаговале су на различите изјаве, па чак и из хрватског државног врха, да су Буњевци Хрвати.
Такође, пре више од 10 година Буњевачки национални савет затражио је да се на плакатима, и у свим јавним иступима, Дан Дужијанце наводи под правим именом, као празник буњевачке националне мањине.
Спора је било и када је буњевачки језик постао четрвти службени језик у Суботици, уз противљење хрватских представника у земљи.
