Заједно до очувања породице и повећања наталитета„Породица је суочена са бројним препрекама, као што су сиромаштво,насиље, отуђеност, сукоби, бракови без деце, самохране мајке, очеви са децом без супруга, и зато је неопходно да сви заједно радимо на очувању породице“, рекла је министарка на отварању конференције „Рађање и развој деце у српском друштву са становишта вере и медицине“.
Како је навела, у Србији има 2.125.772 породице према попису из 2011. Најзаступљеније су оне са једним дететом: 51,8 одсто. Следе оне са двоје деце и таквих је 40 одсто, са троје их има 6,7 одсто, са четворо 1,1, док са петоро и више деце свега 0,4 одсто.
„Циљ Владе Републике Србије и кабината на чијем сам челу јесте да покушамо да створимо услове да се родитељи лакше одлуче на рађање првог и сваког наредног детета. Финасијска подршка породице јесте важна и ускоро ће у скупштинској процедури бити предлог измена и допуна Закона о финансијској подршци породице. Наш предлог је, и надамо се да ће га посланици у Скупштини Србије усвојити, да свака мајка која роди дете добије месечно до дететове десете године 12.000, а за свако четврто 18.000 динара. Значајан допринос у остварењу зацртаног циља могле би дати и јединице локалне самоуправе на различите начине“, вели Ђукић Дејановић.
Министарка је на овој конференцији коју су организовали Саветовалишта за подршку браку, породици и деци „Ангелијанум“ које делује под окриљем Епархије сремске и Друштва лекара Војводине Српског лекарског друштва, подсетила да демографски подаци када је реч о рађању деце нису на завидном нивоу. У Србији се, како је рекла, на 1.000 становника роди девет беба, а умре 14 људи. Лане је рођено 65.002 бебе и то је за 268 више него у претходној години, али и даље недовољно.
„Стручњаци кажу да је потребно, уколико желимо да наредне генерације буду као садашње, да свака жена у фертилном периоду има најмање двоје, односно више од двоје деце, а тренутни индекс је 1,46. Наш циљ, који смо предвидели стратегијом подстицања рађања у Влади Србије, је да тај индекс подигнемо на 1,85 у наредних 10 до 15 година. Успешно остваривање овог циља значило би да мере које предузимамо поседују капацитет који нас може довести до пожељног нивоа од 2,1“, напоменула је министарка
Један од кључних фактора у досезању тог циља, према њеним речима, јесте могућност да родитељи пођеднако одговорно испуњавају улогу запосленог и родитеља.
„Сензибилисање радне културе за користи које пословдавци могу имати од родитеља, промовисање добрих законских решења међу послодавцима и запосленим као што су могућност флексибилног, скраћеног радног времана и рада од куће, прерасподела радног времена за време трудноће, односно родитељу детета млађег од три године само уз писану сагласност плаћено породиљско одсуство ради неге детета у трајању од 365 дана које улази у радни стаж, а за треће и свако наредно дете до две године и подстицање запошљавања младих мајки само су нека од законских решења која су почела да живе у пракси, а на чијем даљем промовисању морамо радити много. Истраживање које смо спровели међу 126.000 запослених показало је да ни запослени, а ни послодавци не знају о овим законским могућностима које су врло стимулативне. Све мехнизме Владе ангажоваћемо у пуном капацитету како бисмо омогућили да се деца рађају и развијају у нашем друштву јер су она наша будућност и највеће богатство и на крају, наше сутрашње судије, како је говорио Максим Горки“, закључила је Славица Ђукић Дејановић.
На почетку шесточасовног скупа посвећеног горућој теми нашег друштва обратио се и епископ сремски Василије истичући да као верници цркве Христове не можемо ћутати када видимо да се највеће драгоцености нашег народа упропаштавају и тиме доводи у питање опстанак и смисао љубави.
„Будимо људи, речи су блаженопочившег патријарха Павла.Бити човек тежак је задатак. Бити човек који ће око себе да шири људску топлину још је тежи задатак који нам је господ поверио, да будемо људи и у нељудским временима. Љубав према ближњем лако је проверити, мером преузимања одговорности за другог. Нажалост, техника данашњице је све савршенија, а ми људи све мање имамо времена једни за друге. Невероватно је колико смо удаљени једни од других. Разбијеност породичног стола, заједништва у речи и делању и у благовању претворила нас је у индивидуалце“, рекао је владика Василије.
Заговарајући становиште о узајамној вези медицине и духовности, председник Друштва лекара Војводине Српског лекарског друштва проф. др Драган Данкуц нагласио је да ово лекарско удружење даје пун допринос разговору о рађању и развоју деце у српском друштву кроз учешће више својих чланова, који ту тему осветљавају са различитих аспеката. Додао је да као оториноларинголог са својим колегама последњих 16 година и сам даје допринос на посебан начин - уградњом кохлеарног импланта деци са тешким оштећењем слуха што им омогућује да расту и развијају се као и остала деца.
Износећи податак да Србија четврт века бележи пад наталитета, који сваке године, сликовито речено, чини да с мапе државе нестане град од 30.000 становника, чланица Општинског већа задужена за здравство у Сремским Карловцима др Љиљана Гаић Бјелобаба је рекла да се бавимо последицама, а заборављамо узроке и да иако новац јесте важан, он није пресудан. Додала је да мисли да је ова конференција важна јер се бави здравственим образовањем, питањем васпитања и превентивом.
Конференција је управо тако и осмишљена. Са становишта медицине и религије она се позабавила темом рађања деце, превентивног деловања и тиме како заштитити децу, те њиховим васпитањем.
Зорица Милосављевић
