Пише: Милорад Бојовић
Платон није био у праву! Људско сећање јесте варљиво, али да није било Теута и слова, све важно прогутао би ђаво заборава. Заборав, та страшна епидемија, није настала ни у Маркесовом Маконду! Већ у Србији. Кратко памћење постало је главни српски животни и политички ресурс. На њему се заснивају међуљудски односи. Бракови. Пријатељства. И што је најопасније, политички програми и деловање странака и покрета који своју борбу за економско упропаштавање Србије након пада с власти настављају кроз еколошки рат против инвестиција.
Користећи се менталним дефицитом грађана као доказаном дијагнозом, групације и појединци који су донели најпогубнија правна акта, најразорније планове и прописе, настоје да израсту у еколошке и политичке хајдуке. Из сигурности својих државних послова, и украденог државног новца, као с највише планине, гледају на градњу друмова и мостова као на богате караване које треба опљачкати.
Одбрана природе постала је убојитија од јатагана. У савременој хајдучији протест се јавља као уцењивачки потенцијал за стицање добити. Из домаћих, или страних извора. Свеједно. На унутарашњем плану организатори протеста настоје да своје новчане потребе инсталирају као системску корупцију. Рачун је изведен на потенцијалном, али реалном страху доносилаца одлука за рејтинг и репутацију. И претпоставци да ће ради очувања рејтинга покушати да их умилостиве кроз додељивање новца на конкурсима, послова на јавним набавкама, чланствима у управним одборима, или синекурама општег типа. Дакле, пројекти сметају само до одређене мере, исказане у новцу, или натури. На спољном плану, бунт је заснован на заступању интереса једне или више земаља у односу на друге учеснике у тржишној утакмици. Савремени српски разбојници ратују за интерес Европске уније, против кинсеког ширења на Запад.
И зато ће Уставни суд Србије, ком су се поједини новосадски борци против мостова, путева и тунела обратили, имати лак задатак. Све што судије треба да ураде јесте да прочитају неколико прописа донетих у време када су на власти били подносиоци иницијатива и уставних жалби.
Најбољи аргументи против захтева противника новог моста у Новом Саду, нису економске већ здраворазумске природе. Све што покушавају да спрече, лично су предложили. И не само то. Предлагали су и желели више. И луђе. И по природу незгодније. По Нови Сад и Новосађане још опасније.
Ево првог доказа. Осим моста, који су предвидели са два кључна градска акта, Генералним урбанистичким планом од 2000. до 2021. и Просторним планом Новог Сада од 2012. до 2022. године, планирали су да код Ветерника подигну хидроцентралу.
Та хидроцентрала уписана је у оба стратешка документа. Ево цитата из Просторног плана Новог Сада од 2012. до 2022. године, објављеног 31. марта 2012. године у Службеном листу Новог Сада, два месеца пред изборе.
- Просторним планом Републике Србије планира се изградња хидроелектране код насеља Ветерник ради искоришћења хидроенергетског потенцијала Дунава. Хидропотенцијал на подручју Града Новог Сада може се искористити и изградњом малих хидроелектрана на бродским преводницама на Каналу ДТД.
Хидроелектрана “Нови Сад” својим положајем режимом и пратећим садржајем утицаће на просторну концепцију Града Новог Сада, а посебно на одбрану од поплава. Поред позитивних утицаја ХЕ “Нови Сад” на решавање услова пловидбе при ниским водостајима, искоришћење воденог потенцијала Дунава у енергетске сврхе, објекат ХЕ са успором, представља озбиљан услов будућег уређења ширег окружења, а пре свега у смислу заштите Града Новог Сада од високих вода Дунава - пише дословце у Просторном плану.
Доказ број два још је експлицитнији. У Просторном плану пише следеће:
- Заштита од високих вода Дунава, у условима изградње ХЕ “Нови Сад”, треба да се анализира као потенцијална опасност за приобаље и за територију Града Новог Сада, у току извођења, у току експлоатације, као и могуће последице које би настале при насилном рушењу ХЕ. Изградњом ХЕ и формирањем успора извршило би се и потапање узводних инундационих површина. Посебно се истиче питање егзистенције постојећег рибњака у Футогу и заштићеног подручја Бегечка јама, и предлаже се да се ова подручја ставе ван утицаја (успора) бране.
Међутим, овај катаклизматични опис, и најава необичног пројекта хидроелектране, није узбунио никога. Ниједан заштитник природе није помислио да би објекат хидроцентрале у потпуности променио природу Новог Сада и угрозио његову безбедост. Напротив!
А да је реч о здруженом подухвату, потврђује доказ број три. У Закону о просторном плану републике Србије од 2010. до 2022. године, у одељку коришћење обновљивих извора енергије и пододељку мале хидроелетране, наведно је следеће:
- На основу резултата 15 реализованих предстудија изводљивости за изградњу малих хидроелектрана закључено је да је у садашњим тржишним условима реално очекивати изградњу малих хидроелектрана на 5 до 10% од укупног броја локација предвиђених Катастром малих хидроелектрана. То су пре свега Крона, Нови Сад–Бездан, Нови Сад, Кајтасово, Рашка, Бојанићи, Пискања, Павлица, Барје, Барје плус 5м, Табаковац, Бањица, Досићи и Првонек.
У истом одељку наваедно је да су за унапређење енергетике “кључни објекти и системи – Дунав: повећање инсталисане снаге ХЕ Ђердап 1 и 2; коришћење потеза низводно од ХЕ Ђердап 2 у оквиру ХЕ Турну Магуреле (Никопоље – Р, БГ), ХЕ Нови Сад.
Већ смо констатовали да је заборав неизлечива болест. И зато је неопходно да се подсетимо важних чињеница које ће нам помоћи да разумемо позадину плана надапача на све што се у Новом Саду данас гради и планира.
Од 2000. до 2012. године на власти су биле странке ДОС-а, које су у циљу што дужег опстанка у фотељи креирале мрежу невладиних организација које су имале двоструку сврху. С једне стране су отварале теме за које се мислило да ће властима омогућити поентирање у јавности. А са друге стране су отварањем једних, релаксирале друге теме, које властима нису одговарале. Попут гашења фабрика и затварања 800.000 радних места. Прајда и отцепљења Косова.
Када су усвојени Просторни планови Србије и Новог Сада, на власти је била Демократска странка. А један од њених главних људи у Војводини и Новом Саду био је Борислав Новаковић, данашњи највећи противник моста на Дунаву, тунела кроз Фрушку гору, марине на Шодрошу, и пречистача отпадних вода у Роковом потоку.
Доказ број четири. Просторни план града, који је писан и усвојен 2012. године, за време владавине Новаковића, и њему блиских НВО, децидирано наводи следеће:
- Међународна пристаништа планирају се за модернизацију и опремање по светским стандардима, како би Град привукао што већи број страних туристичких бродова. На Дунаву се планира постављање пет путничких међународних пристаништа на подручју града Новог Сада и још један у зони Лединаца који не мора да има међународни карактер. На Каналу ДТД се планира постављање путничког пристана у зони Руменке који такође не мора да има међународни карактер; Планира се изградња градске марине на локацији у каналу Шодрош, који се налази на левој обали реке Дунав, непосредно уз главни пловни пут. Марина је објекат наутичког туризма специјализован за пружање услуга веза, снабдевања, чувања, одржавања и сервисирања пловних објеката, пружања угоститељских услуга, услуга изнајмљивања пловних објеката, као и других услуга у складу са захтевима наутичког туризма. У случају да се појави потреба за организованом школском обуком за најмање једну врсту спортско-наутичких активности на води (мотонаутика, једрење, једрење на дасци, скијање на води, кајак, веслање и др.) као и за изградњом објеката са пратећом опремом за најмање две врсте спортских или рекреативних игара (тенис, голф, пливање, јахање итд.), ова марина може да прерасте у наутичко-туристички центар. Пристан у зони Лединаца може да прерасте у мању марину; - Планира се проширење и продубљивање Канала Шодрош до нивоа неопходног за оптимално и безбедно обављање наутичког саобраћаја - пише у плану, који је ДС, чији је Новаковић био посланик, и директор Градског завода за изградњу града.
Доказ број пет, потврђује да борцима не сметају пројекти, него чињеница да их реализује неко други, и да они неће имати прилику да дођу до процената, на које су били свели све инвестиције. Од државе, до локала.
Просторним планом подручја посебне намене Фрушке горе до 2022. године из јуна 2004. године (“Службени лист АПВ”, број 16/04 ) планира се изградња тунела испод Иришког венца. То решење је уграђено и у градски Просторни план из 2012. године.
И, на крају, протестанти наводе да иза њиховог противљења градњи моста стоји Европска унија. И прилажу доказе за то. Логичан закључак јесте да Европској унији не смета мост као такав. Већ јој смета што ће мост градити Кинези. Европска унија мисли да је кинески мост по здравље и животе Новосађана опаснији од графитних бомби и крстарећих ракета којима су нас засипали 1999. године. Новосађани мисле другачије!
Аутор је стручњак за комуникације и односе с јавношћу
