"Ти стихови универзално говоре о јунаштву српских војника и немају никакве везе са Димитријем Љотићем", изјавио је Дејан Ристић.
Он је за Танјуг демантовао објаве на друственим мрежама да су на свечаној академији која је организована синоћ поводом Дана победе у Народном позоришту цитирани стихови песме Димитрија Љотића.
"У питању су стихови Момчила Настасијевића једног од најзначајнијег српских и европских песника 20. века који ни на који начин немају везе са Љотићем. Нити је Настасијевић био љотићевац, нити су ти стихови инспирисани догађајима из Другог светског рата", навео је Ристић.
Он истиче да је Настасијевић те стихове написао у славу српских јунака страдалих у претходним ратовима, односно у балканским и Првом светском рату.
Наводи и да Настасијевић тим стиховима пише "једну дивну апотеозу јунаштва" која се односи на оне јунаке који су страдали у ратовима и говори да би ми као потомци требало да следимо њихов пример и остајемо одани идеји слободе, непокора, независности и слободарства.
"У том смислу ови стихови ни на који начин не могу да буду спорни", истиче Ристић.
Као један од чланова трочлане стручне комисије која је погледала све сценарије који су приспели на јавни позив, Ристић каже да се Комисија одлучила управо за тај сценарио с обзиром да је био најквалитетнији и да је садржао најзначајнија дела наше и светске поезије, односно музичке уметности.
Додаје да нису имали никакву дилему када су у питању стихови Момчила Настасијевића.
"Ако бисмо ишли логиком да негирамо значај дела великих наших и светских уметника која би била у неком периоду злоупотребљена мимо њихове воље онда бисмо морали да забранимо дела Езре Паунда, Вагнера или Хајдегера и многих других које су припадници или идеолози различитих мрачних идеологија 20. века злоупотребљавали не би ли дали некакво утемељење својим тврдњама", навео је Ристић.
Нада се такође да нико у нашој земљи и нашем друштву нема проблем са тим да се афирмише један од најзначајнијих српских и европских песника читавог 20. века.
Ристић је поновио да су стихови посвећени јунаштву и да се односе на апотеозу јунаштва у балканксим и Првом светском рату.
"Они су универзалног карактера и изводе се у различитим пригодним приликама, што у школским програмима, што на свечаним академијама. Ми у том смислу као чланови Комисије нисмо имали никакву дилему, посебно што није изведена цела песма, већ само две строфе које су најлепше и говоре о тој апотеози јунаштва", закључио је Ристић.
