Републички завод за статистику и директор Миладина Ковачевић појаснили су то у оквиру реакције на текстове и дискусије о односу броја становника и броја бирача у Србији које су објавиле новинске агенције и различити медији.
Како се наводи у саопштењу, према првим резултатима Пописа 2022, Србија има 6.690.887 становника, а у бирачке спискове је, према последњем јавно публикованом пресеку коришћеном за председничке и парламентарне изборе одржане у априлу 2022, уписано 6.501.689 бирача, односно лица старијих од 18 година са правом гласа.
Указују да су се у јавности и медијима тим поводом појавиле недоумице и нетачне интерпретације та два податка, па и спекулација да је чак 6,5 милиона пунолетних грађана од укупно скоро 6,7 милиона обухваћених Пописом.
"Наравно да те спекулације нису тачне јер се ради о два суштински различита података - Попис се бави концептом присутног становништава свих узраста, а бирачки списак обухвата све оне који имају бирачко право у Србији, а то су сви држављани старији од 18 година – без обзира на то да ли су присутни у држави", истичу.
Додају да не постоји квалитетан податак о томе колико држављана Србије живи ван земље јер не постоји обичај или стриктна обавеза пријављивања промене адресе при исељавању из земље.
Притом, како наводе, познат је феномен да држављани Србије и после десетина година проведених у иностранству у својим документима имају адресе уписане у Србији на којима не станују.
"Тако се праве велике разлике између де јуре и де фацто чињеница о бирачима", наводе.
Како се наводи у саопштењу, спекулише се о знатно више од милион лица који живе у иностранству и која нису обухваћена Пописом 2022 – јер нису присутни, али јесу у бирачком списку – јер имају неотуђиво бирачко право без обзира да ли јесу или нису присутни у земљи.
Додају да у Попису 2022 налазе да је број пунолетних грађана у земљи, средином 2022. године око 5,1 милиона.
