Тај извештај добио је 77 гласова владајуће коалиције СНС–СПС–СВМ, док су посланици опозиције били против.
У документу, који је образложила покрајинска секретарка за финансије Смиљка Јовановић, од јануара до јуна 2017. године у Војводини је евидентирана наплата јавних прихода и примања од 182,3 милијарде динара. У односу на исти период 2016. године, јавни приходи су повећани 10,8 милијарди динара, или 6,3 одсто.
Од пореза, такси, накнада и других буџетских прихода евидентиран је износ од 121,5 милијарду динара, док су приходи организација обавезног социјалног осигурања остварени у износу од 60,8 милијарди динара.
Осим остварених јавних прихода, у буџете локалне власти усмерена су и трансферна средства од других нивоа власти у износу од 23,7 милијарде динара.
Од укупно евидентираних јавних прихода, као и из трансферних средстава од других нивоа власти, у буџет Републике Србије усмерено је 79,2 милијарди динара, у буџет АПВ 30,6 милијарди, буџете општина 12,7 милијарди и буџете градова 19,7 милијарди.
Другим корисницима, односно Јавном предузећу „Путеви Србије” усмерене су три милијарде динара. С највише новца располагао је Град Нови Сад – 9,6 милијарди динара, а с најмање Општина Опово, којој је припало 121,3 милион.
Председник Покрајинске владе Игор Мировић је уочи седнице покрајинског парламента рекао да актуелни економски показатељи буџета за прво полугодиште 2017. године говоре у прилог спровођењу принципа убрзаног привредног развоја у Војводини – „првог међу једнаким” принципима које је Покрајинска влада зацртала у вођењу своје јавне политике.
Како је Мировић рекао, сада улазимо у фазу „слатких мука” јер је ситуација потпуно другачија у односу на период када није било довољно новца. Уговорен је велики број пројеката и од свих који су задужени за њихову реализацију захтева се ефикаснији рад. Он је додао да свакодневно прати реализацију започетих пројеката и инсистира на интензивнијем и ефикаснијем раду да би, у разумним роковима, новац који покрајински буџет има на располагању био унет у инвестициони циклус.
– Степен ефикасности у реализацији инвестиција мора бити близу 90 процената, све остало је неуспех за секретара, директоре, локалну управу и све оне који носе тај процес у пракси – нагласио је Мировић. – Прихватам да сам за све одговоран и у детаљној анализи видећемо ко није извршио задатак у припреми пројекта и његовој реализацији у најбржим могућим роковима.
Посланик владајућег СНС-а Јован Лазаров, који је председник Одбора за буџет и финансије, одговарајући на критике опозиције рекао је да, ако се у предлогу буџета за ову годину предвиди дефицит од 3,8 милијарде динара, а у шестомесечном извештају о реализацији буџета се види суфицит од 3,9 милијарде, то јасно говори да је укупна економска ситуација у Војводини боља. Он је истакао и да се у посматраном периоду Војводина није задуживала за нове кредите, него је отплаћивала стари дуг који је оставила предходна власт, и да су повољни финансијски резултати остварени у условима када више нема приватизационих прихода, што је претходна власт имала на располагању.
Председник Покрајинске владе је подсетио на то да се сви планирани и започети пројекти реализују у планираним роковима: 11 индустријских зона у Војводини, нова зграда РТВ-а, Општа болница у Панчеву, „Жежељев” мост, нове ангио-сале, реконструкција клиника, набавка медицинске опреме, изградња зграде Хитне помоћи у Новом Саду, више од 100 образовних установа. Касни се, због објективних околности, једино код реконструкције ОШ „Васа Стајић” у Новом Саду.
У дискусији, потпредседник Скупштине из посланичке групе Демократске странке Мирослав Васин је изразио незадовољство због тога што је седници присуствовао само мали број чланова Покрајинске владе и због тога што је степен реализације буџета у делу који се односи на задовољавање потреба привреде и пољопривреде низак.
Посланик „Доста је било” Александар Зеленски навео је да је закаснело стављање Извештаја о шестомесечној реализацији буџета најбоље говори о односу Покрајинске владе према Скупштини.
Потпредседник Скупштине Војводине, члан Посланичке групе „Др Војислав Шешељ” Милан Ћук рекао је да се из покрајинског рачуна за првих шест месеци види „бахато понашање и недомаћинско пословање ове власти”. Он је додао да је веома мало инвестиција у пољопривреду, водопривреду и шумарство, где је рализовано 2,2 милијарде од планираних осам, а била је велика штета због суше и града.
Колар: Чекамо завршни рачун
Посланик Лиге социјалдемократа Војводине Роберт Колар рекао је да разуме да је велики број планираних инвестиција на шестомесечном нивоу вероватно отишао у другу половину године што се реализације тиче те да ће завршни рачун бити право мерило учинка покрајинске власти. Он је додао да је и даље највећи део реализације покрајинске касе управо из трансферних средстава које Република уплаћује предузећима и установама посредством покрајинског буџета.
У наставку седнице посланици су једногласно прихватили Предлог покрајинске скупштинске одлуке о изради просторног плана подручја посебне намене, измуљавање, депоновања и редимедеменације седимената дела Канала ДТД Врбас–Бездан од ушћа канала Бечеј–Богојево до хидрочвора Врбас. Како је рекао покрајински секретар за урбанизам и заштиту животне средине Владимир Галић, ради се о чишћењу Великог бачког канала, који је просторним плановима Републике Србије и АП Војводине идентификован као црна тачка, односно најзагађеније и најугроженије подручје с аспекта заштите животне средине, па је основни циљ да се заустави даља деградација канала чишћењем наталоженог муља и продубљавањем корита, што ће омогућити пловидбу.
На Бироу мање 22.000 људи
По речима председника Покрајинске владе Игора Мировића, раст прихода од пореза на добит предузећа и пореза на зараде говори да се отварају нове компаније и да се у њима запошљава велик број људи. То је поткрепио подацима да је на Бироу за запошљавање 22.000 људи мање у односу на прошлу годину и да су, кроз два ребаланса, приходи буџета повећани 3,8 милијарди динара.
– То је наставак активности на реализацији чишћења Великог бачког канала који заједно реализују министарства за заштиту животне средине и за европске инетграције као и Покрајински секретаријат за заштиту животне средине – навео је Галић. – Практично се ради о два канала: Врбас–Бездан и Бечеј–Богојево, а црна тачка је од хидрочворишта Врбас до ушћа канала Бечеј–Богојево и чишћење се тиче тог дела.
А. Савановић – Е. Марјанов
