На питање "мислите ли да ће председник Србије или председница Владе Србије потписати независност Косова и Метохије", чак 78 одсто испитаника одговорило је негативно, док само 15 одсто мисли да хоће, а седам одсто нема став.
"Блиц" у издању од петка напомиње да је истраживање рађено пре него што је председник Вучић пре неколико дана изјавио да неће потписати независност. Лист преноси и изјаву Владимира Пејића из агенције Фактор плус да се у последње време много говорило на ту тему и да грађани не само нису за то, већ и не верују да ће до признања независности доћи.
На питање шта је најбоље решење са становишта Србије и њених грађана за проблем Косова и Метохије, 50 одсто испитаника одговорило је "замрзнут конфликт", 32 одсто мисли да је то споразум о разграничењу две стране, а осам одсто признање независног Косова.
Пејић наводи да, иако замрзнути конфликт није дефинисан, људима је најприхватљивији јер не захтева ни лично и национално одрицање, а Косово и даље није признато.
Када је реч о осећањима и КиМ, понуђено је било више одговора и опција, а код чак 61 одсто доминантна је туга, код 46 одсто нада, а код 31 одсто бес.
На питање у ком временском року очекују решење, грађани нису оптимистични.
Скоро половина испитаника (47 одсто) сматра да косовски чвор неће бити решен у наредних пет до 10 година, 22 одсто очекује да буде решено у наредних годину или две, а 14 одсто до краја ове године.
Решење косовског питања уколико га подрже велике силе - Русија, САД, ЕУ и Кина, подржало би 46 одсто анкетираних, али само уколико Косово остане у саставу Србије.
Уколико би наведене велике силе биле гаранти споразума, такво решење подржало би 40 одсто грађана, док је по седам одсто одговорило са "да", односно "не".
Испитаници су у истраживању одговарали на питања и у вези са Европском унијом.
На питање "да ли очекујете да ће Србија у разумном ролу, од пет до седам година, постати пуноправна чланица ЕУ, 46 одсто је одговорило да је то мало вероватно због проблема у самој ЕУ и високе национално-државне цене, 24 одсто каже да ће Србија ући у ЕУ ако ЕУ опстане, али ће морати да се учлани или суштински се приближи НАТО. Њих 18 одсто је одговорило "да, ако настави да спроводи реформе и ЕУ отвори поново процес проширења преосталих балканских држава, а 12 одсто да неће јер се ЕУ распада.
