Мада нису наведени разлози за формирање тима који ће пратити динамику изградње моста преко Дунава између Новог Сада и Сремске Каменице, радна група добила је задатак да прати остварење пројекта, поготово експропријацију и рушење на траси вијадукта и моста, као и да одобрава пројектна решења.
Нови Сад је пролетос уступио држави 69 парцела у својини Града на деловима трасе на бачкој и сремској обали, укупно око 2,3 хектара. Међутим, делује да је застој уследио код откупа парцела и њихових делова од приватних власника, те је првенствени фокус радне групе усмерен на ово питање.
Радну групу предводи досадашњи министар грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Горан Весић, а чланови су в. д. директор „Коридора Србије” Александар Антић и двоје радника овог предузећа, седам чиновника Министарства грађевинарства, двоје представника Министарства финансија, чланица Градског већа Новог Сада за финансије и инвестиције Адријана Месаровић, као и њен колега задужен за прописе Милован Амиџић, те професор Факултета техничких наука Игор Пешко.
Весић је уједно овлашћен да позове представнике других органа и организација да учествују у раду, уколико се укаже потреба.
Оснивање радне групе уследило је тридесетак дана након што је Народна скупштина потрдила узимање зајма од кинеске “Експорт-Импорт” банке због изградње моста у вредности од 175,5 милиона евра.
И док су практично завршени сви припремни радови за изградњу главне мостовке контрукције, односно подигнута су три привремена моста и изграђени приступни путеви, извођач радова и пројектант кинеска компанија ЦРБЦ (China Road and Bridge Corporation) још нема грађевинску дозволу, а чека и дозволу за изградњу монтажне фабрике бетона на простору бившег Бродоградилишта, која чека Студију о процени утицаја на животну средину.
У међувремену, као номинални инвеститор “Коридори Србије” ангажовали су конзорцијум на челу са Београдским грађевинским факултетом да уради техничку контролу пројектне документације, а 15. децембра би требало да се отворе понуде за надзор над изградњом моста и приступних путева. Овај посао је процењен на нешто више од 423 милиона динара без ПДВ-а. Ове године одржан је и јавни увид Студије о процени утицаја на животну средину пројекта изградње моста у продужетку Булевара Европе.
Са прилазним вијадуктом, нови мост биће дуг око 2,5 километра, док ће главна конструкција изнад реке бити дуга 880 метара. Имаће две коловозне, са по две саобраћајне траке, биће широк скоро 30 метара, а имаће и обостране пешачке и бициклистичке стазе. Конструкцију над водом држаће три једнострука пилона од по 30 метара висине са 11 косих затега у паровима.
Сем новог моста бити изграђен и преостали део Булевара Европе до Дунава, дуг 1.130 метара. На новом делу булевара биће изграђене још две кружне раскрснице на укрштањима са улицама Хероја Пинкија и 1.300 каплара, односно Сима Матавуља, док ће на сремској страни бити такође кружни ток на укрштању са Карађорђевом улицом, путем Беочин - Сремска Каменица и обилазницом око Сремске Каменице. Тако ће, овим пројектом бити изграђено укупно 3,2 километра саобраћајница у вези с мостом и 3,75 километара градских саобраћајница са четири кружне раскрснице.
Са бачке стране, на мост ће се моћи попети с Булевара Европе код укрштања са Улицом Тоне Хаџића, док ће за саобраћај из попречних улица служити шест улазно-силазних рампи дугих стотинак метара и четири пешачко-бициклистичке спиралне рампе. По две рампе за бициклисте и пешаке повезиваће мост са Рибарским острвом и Каменичком адом.
На сремској страни мост ће излазити на кружни раскрсницу са одвојеним десним скретањима у свим смеровима, који воде ка Беочину, Сремској Каменици и ка будућем Фрушкогорском коридору. Пројектована брзина на мосту износи 80 км/х, а преко њега неће ићи тешки теретни саобраћај, али је остављена могућност да преко њега иду градски аутобуси.
Стручњаци од новог моста очекују да смањи оптерећење на Мосту слободе за око 40 одсто, а на Варадинској дуги интензитет би требало да буде преполовљен. Уз то, растеретио би се саобраћај на Булевару ослобођења од Дунава до Футошке улице.
С. Крстић
