Одговор на питање да ли ће се у фебруару или марту бирати нови народни представници, нико још увек са сигурношћу не може да саопшти, тим пре што, како се тврди, ни онај од кога та одлука зависи – председник Србије и лидер напредњака Александар Вучић, није разрешио сопствену дилему. Како је недавно објаснио, избори за Скупштину Београда су веома важни па су многи у Српској напредној странци за то да се уз њих одрже и ванредни парламентарни избори.
„Људи у мојој странци су листом за ванредне парламентарне изборе, ја нисам сасвим за то. Ако се иде заједно на изборе, не могу да буду у децембру, могу да буду у децембру ако се иде на градске. У фебруару или марту би могло да се иде и на једне и друге“, појаснио је Вучић, најављујући да ће о томе још разговарати с напредњацима, с којима је ту тему „начео” на дан Свете Петке, славе СНС-а.
Председник је рекао да је тада чуо аргументе да би одржавањем ванредних парламентарних избора сви важни избори могли бити одржани 2023. године – и председнички, и парламентарни, и градски.
„Постоје озбиљни аргументи, а то су да се избори не би цепкали и да би се земља припремила за улазак у ЕУ“, рекао је Вучић.
Додао је и да су шансе за одржавање ванредних парламентарних избора – „пола-пола”, напомињући да о томе треба да се разговара и с „политичким противницима”.
„Размотрићемо ту опцију, а питам их да ли су спремни и да ли су сигурни у подршку грађана“, упитао је Вучић.
Прво буџет, после избори
Изборе за посланике српског парламента, по Уставу и закону, расписује председник Републике. Он претходно указом распушта парламент, на образложени предлог Владе. Одлуком о расписивању избора он одређује и дан њиховог одржавања и када почињу да теку рокови за вршење изборних радњи. Од дана расписивања до дана одржавања избора не може протећи мање од 45 дана ни више од 60. Одлука о расписивању избора објављује се у „Службеном гласнику Републике Србије”.
Уколико би се желело ићи на изборе заједничке с београдским 11. марта наредне године, како се барем тренутно спекулише, Скупштина би могла бити распуштена половином јануара, најкасније у последњој недељи тог месеца. Такав сценарио уклапа се и у то да парламент има довољно времена да обави неопходне послове, пре свих да до краја ове године усвоји буџет за 2018.
Иако се очекивало да ће током ове недеље бити нова седница Председништва СНС-а, она је ипак, како тврде добро обавештени извори, отказана јер, наводе, коначна одлука о ванредним парламентарним изборима још увек није донета. Генерални секретар председника Републике и функционер СНС-а Никола Селаковић каже тим поводом да Вучић има обичај и воли да саслуша различита мишљења из врха странке, „људи који су њему блиски”.
„Прошле недеље је одржао консултације“, открио је Селаковић. „Саслушао је пажљиво, али то не значи да увек послуша. Он воли да чује мишљење и да га размотри. Овог пута се мишљење председника разликује од мишљења већине.“
На питање за шта се залаже председник, а за шта већина, Селаковић је рекао „то ћемо видети”.
„Старо” образложење
Ванредни парламентарни избори у априлу прошле године одржани су такође на предлог Александра Вучића, али тада као премијера. Влада је навела да је прва фаза у успостављању другачије, модерне и успешне Србије окончана тиме што су у потпуности стабилизоване економске и политичке прилике.
„За обезбеђивање европског животног стандарда и утврђивање јасног и недвосмисленог пута наше земље у будућност потребна је нова снага уједињене Србије с јасним мандатом да се реформе заврше и да омогуће нашој држави да буде на улазним вратима европске породице народа”, истакла је Влада у марту прошле године.
„Председник није човек који одлуке доноси брзоплето, председник је човек који о својим одлукама добро размисли. Очекујем за неких десет дана – две недеље да председник изнесе свој став, али познајући њега, то неће бити у интересу СНС-а већ у интересу Србије, државе и народа“, поручио је Селаковић.
Заменица председника СПС-а, министарка Славица Ђукић Дејановић изјавила је јуче да ће бити ванредних избора, ако их опозиција жели.
„Сасвим је јасно да треба да се определе да ли желе промену постојећег стања и да ли желе парламентарне изборе јер је очигледно ако желе, да ће их и добити“, казала је Славица Ђукић Дејановић.
За многе је наговашетај парламентарних избора и наелектрисана атмосфера у Скупштини Србије, која некада долази и на ивицу озбиљнијег инцидента. Пре неколико дана у кабинет председице Скупштине Маје Гојковић „упали” су посланици „Двери”, које чак ни служба обезбеђења није успела да убеди да не улазе у њену канцеларију без договора. Не тако давно, радикали и посланик СНС-а Милован Дрецун дошли су готово на ивицу физичког обрачуна. Маја Гојковић није желела да се након инцидента који се десио у њеном кабинету конкретно изјасни о томе да ли је за изборе, али је навела да је довољно рекла тиме како је описала сам догађај, који је окарактерисала као „фашизацију” највишег законодавног тела.
Не виде сви парламентарци Скупштину на исти начин. Тако опозиционар Ђорђе Вукадиновић из посланичке групе „Нова Србија – Покрет за спас Србије” сматра да се у Скупштини Србије „прави криза, драма и инциденти да би власт добила алиби за изборе”. Како је проценио, ванредних парламентарних избора биће ако то жели Александар Вучић, а апеловао је на опозицију да не помаже у урушавању парламента.
Светлана Станковић
