Мишљења у Србији су, као што се и очекивало, подељена, али и поред тога, шеф државе поручује да је разговор важан „да не бисмо тај терет оставили потомцима и зато што је потребно да сви заједно пронађемо одговор који ће бити трајан и искључити сукоб као опцију”. Вучић је објаснио да је „унутрашњи дијалог” изузетно значајан јер ћемо након њега, како процењује, бити „много објективнији и одговорнији по питању Косова и Метохије, било договора или не било”.
Медији спекулишу о томе да би позив за дебату о тој најделикатнијој српској теми актерима на чије мишљење се рачуна могли стићи већ у септембру. Очекује се да ће на Андрићев венац бити позване парламентарне странке, представници СПЦ, цивилно друштво, САНУ...
Вучић је поручио да се нада да ће Србија имати снаге да ствари постави на рационални ниво јер, уверен је, тражење решења много је боља опција од очувања замрзнутог конфликта. Председник је казао и да је илузија да ће САД одустати од захтева за признавање Косова, али да то не значи да ће Србија то учинити. Навео је и да Запад инсистира на наставку разговора, што, по његовом мишљењу, јасно иде у смеру независности, али да, с друге стране, имамо подршку Русије, Кине и Индије.
Опозиционе странке различито су реаговале на најаву отварања дијалога о КиМ, па десно крило, али и неке проевропске партије, углавном за сада одбијају да учествују у целој причи, оптужујући Вучића да жели да се одрекне Косова, а да му је тај позив, како сматрају, алиби за ту намеру.
Потпредседник СПС-а и министар Бранко Ружић наглашава да „не треба да живимо у некој митоманиији, те да сви који су позвани на унутрашњи дијалог о Косову треба да се одазову”. Оценио је да је председник Вучић покренуо „бремениту тему”, и додао да подржава да се отвори нешто што вековима Србији стоји „као каменчић у ципели”.
„Наравно да неће бити једноумља“, каже Ружић, и додаје да треба чути и разлике.
Из дела академске јавности стижу подршке Вучићевој иницијативи. Академик Душан Ковачевић процењује да је „сваки тежак и дуготрајан разговор бољи је од било каквог рата”. Један од најзначајнијих српских интелектуалаца нема дилеме по питању подршке позиву председника Александра Вучића на широк друштвени дијалог о Косову и Метохији. Каже да је предлог да се проблеми између Срба и Албанаца решавају мирним путем наишао на добре реакције.
„Имали смо тај рат у којем се распала Југославија“, казао је Ковачевић.“Више од сто хиљада страдалих и два милиона расељених људи... Па, коме треба овде још неки рат? Хајде за промену да будемо мудри и разговором и преговорима бранимо наше интересе.
Он упозорава на то да „Србија после страдања у шест ратова у 20. веку више нема народа и деце за седми рат јер би тај нови рат био крај ове земље”.
„Тај предлог прихваћен је са свих страна. Сећам се да је та идеја много стара и да је само у 20. веку неколико пута покренута. Од ње се одустајало, што због ратова, што неспоразума, што због притисака страних сила. Али, ово што се данас догађа један је од последњих тренутака да се спор између српског и албанског народа решава мирним путем“, уверен је Ковачевић.
Он подсећа на то да је „поново покренута прича о граници с Хрватском, која ће једног дана бити веома озбиљна јер је ту готово па реч о замени територија”.
„Ваљало би да учинимо све да нас неко не испровоцира да уђемо у нови рат и да то буде наша црвена линија у дијалогу о Косову унутар нашег друштва“, предложио је Ковачевић.
По његовој оцени, спољна политика Александра Вучића вођена је начелом прагматичног компромиса. Додаје да тај прагматични компромис који Вучић пласира у спољној политици увек подразумева разговор. Оно што никако не може да разуме су, каже, људи који данас, из Београда, заговарају рат.
„Мени се диже коса на глави када чујем људе који седе у Београду на неким фотељама да позивају на одбрану Србије на сваком кораку. Ти који то говоре данас не могу да претрче 100 метара, морају да једу три пута дневно и да спавају два пута у 24 сата. Ако их рат затекне поподне, они неће моћи да учествују у њему јер тада спавају. Неће они да ратују, већ ће ратовати наша деца“, упозорио је Ковачевић.
С. Станковић
Аналитичари: Има још тема
Аналитичар Драгомир Анђелковић сматра да је Косово најважније питање које морамо да решавамо широким националним дијалогом, али не и једино. Српско питање је, каже, много сложеније и захтева свеобухватно решење, а не парцијална решења. Он је недавно изјавио да би „трајно решење, које би укључивало и одрицање од дела територије, српска тиха, али доминантно патриотска јавност, могла прихватити једино као део ширег пакета који би укључивао поделу територије КиМ и решење питања Републике Српске”.
Николићеви покушаји
Бивши председник Србије Томислав Николић неће учествовати у унутрашњем дијалогу о Косову, саопштавају из Националног савета за Русију и Кину, уз објашњење да се новоформирано тело, на чијем је челу, неће бавити политиком. Током петогодишњег мандата Николић је покушао да се позабави том темом, али његова платформа за Косово, која је 2013. била усаглашена с Владом Србијом, остала је у фиоци и није стигла до парламентарне дебате. Није боље прошао ни Николићев план за Косово из 2015. године, којим је било предвиђао да та територија формалноправно добије статус аутономне покрајине у оквиру Србије, по узору на решења из Устава СФРЈ из 1974. године.
