Пут Стапар- Сивац омогућиће бољу саобраћајну повезаност и измештање теретног саобраћаја из околине Сомбора. Изградња пута, започета крајем 2019. године, настављена је захваљујући Управи за капитална улагања која је Граду Сомбору доделила 149,8 милиона динара. Пут ће повезати више општина, те ће се од Стапа до Сивца, који припада Кули,завршетком овог пута, стизати за десетак минута. Овај пројекат чека на своју реализацију још од шездесетих година прошлог века. Његова изградња значи и житељима Апатина, али представља и корист за све власнике пољопривредног земљишта у катастарским општинама кроз које пролази траса.
Председник Покрајинске владе Игор Мировић истакао је приликом обиласка радова прошле године да ће нови локални пут Стапар-Сивац брзо прерасти у регионални и допринети даљем повезивању свих села и пољопривредника у Западнобачком управном округу.
Овај пут ће повезати два државна пута првог реда, први Б12 и Б15, тако да ће значајно олакшати транспорт робе. Житељи општине Апатин, такође ће пронаћи свој интерес, јер ће истовремено скратити пут укључењу ка будућој брзој саобраћајници. Према речима градоначелника Сомбора Антониа Ратковића за изградњу пута Стапар - Сивац издвојено је 300 милиона, а предвиђено је да се у овај пут уложи још 100 милиона динара.
Као капитална инвестиција започета 1. маја прошле године издваја се свакако Фрушкогорски коридор чија градња се може видети из оба путна правца на Иришком венцу, а видно је да радови из дана у дан напредују. Фрушкогорски коридор је данас једно од највећих градилишта у Војводини. Његова изградња промениће цео Срем, али и Војводину, када кроз Ириг више неће пролазити теретни камион и фреквентан саобраћај, а пут до Руме бити скраћен на петнаестак до двадесет минута.
Гради се 48 километара Фрушкогорског коридора подељеног на четири деонице: прва деоница је петља “Аутопут Е-75” – Парагово, друга је Парагово – почетак обилазнице око Руме, деоница три се односи на петљу “Каћ” – Петроварадин (петља “Аутопут Е-75”) , а четврта подразумева почетак обилазнице око Руме, све до петље “Рума” на аутопуту Е-70, где ће се наставити на аутопут/брзу саобраћајницу Рума - Шабац - Лозница чија је изградња у току.
Подсећамо, уговор о пројектовању и изградњи „Фрушкогорског коридора”, представници државе и државних предузећа потписали су са кинеском фирмом „China Road and Bridge Corporation„ 6. октобра прошле године. Предрачунска вредност изградње читаве саобраћајнице је 58,9 милијарди динара, односно око 500 милиона евра, а процењена је на основу идејног пројекта који је израдио Институт за путеве из Београда.
Најдужи тунел у Србији
Изградњу Фрушкогорског коридора финансира Влада Србије са 606 милиона евра, инвеститор су „Путеви Србије”, наручилац посла су „Коридори Србије”, док је извођач кинеска компанија ЦРБЦ.
Ова саобраћајница требало би да растерети урбана подручја од саобраћаја, Ириг и Фрушку гору од тешких теретних камиона, док би уједно спојио и поменуту саобраћајницу Лозница -Шабац - Рума, преко Новог Сада са будућим аутопутем Нови Сад - Зрењанин – Београд, који такође треба ускоро да се гради, али и брза саобраћајница Сомбор Кикинда, тзв. Војвођански осмех, који ће попречно спојити Банат и Бачку. Фрушкогорски коридор имаће четири траке ширине од 3,5 метра, које су предвиђене за брзине од 60 до 100 километара на сат. Планирано је укупно 14 денивелисаних раскрсница на све четири деонице, на Ширинама изнад Текија у Петроварадину планирани су пешачко-бициклистички тунел и тунел за моторни саобраćај, оба од око 350 метара дужине, као и двоцевни тунел “Иришки венац” од 3,5 километра, који ће уједно бити и најдужи тунел у Србији. Највећи мост биће на Дунаву код Цркве Марије Снежне у Петроварадину, који ће бити дуг око 1,7 километар. На траси ће се налазити 46 мостова и 10 надвожњака.
Каменица 3 са ПЕТ центром је отворена и можда најважнија вест за онколошке пацијенте ове године био је долазак икс ножа. Изграђен је објекат 2.500 квадрата са најсавременијом опремом, чију је набавку помогла Влада Србије. Вредност радова износи више од 975,3 милиона динара. Креће фаза 2, односно надоградња објекта, где ће простор имати и Институт за кардиоваскуларне, као и Институт за плућне болести. Чиме ће сва три института у Каменици добити пуно новог простора и квалитетније могућности лечења пацијената.
Вест да ће Спортска хала у Инђији бити ускоро завршена обрадовала је све становнике Инђије, што је један од незавршених пројеката претходне покрајинске администрације.
Према речима председника општине Инђија Владимира Гака, за пуштање у рад спортске хале неопходно је преко 700 милиона динара, док је потписивањем уговора ове године обезбеђено 213 милиона динара.
– Оно што је претходна власт почела пре 14 година и што је био велики проблем за грађане Инђије сада ћемо завршити. То нас је оптерећивало у финансијском смислу и није питање само колико је тај пројекат коштао, већ и шта смо све друго могли да урадимо за тај новац – казао је Гак. Покрајинска влада припремила је финансијску конструкцију и у наредне две године са више од 680 милиона динара за завршетак ове хале.
Велики пројекат који се ради у Војводини је и изградња новог објекта и реконструкцији постојећих павиљона за потребе Дома за душевно оболела лица „Чуруг“. Средства за реализацију тог пројекта, у износу од 950 милиона динара, обезбедила је Покрајинска влада, а планирани радови изводиће се у четири фазе.
Постојећи објекат се обнавља након више од шест деценија од изградње, чијом изградњом је планирано проширење капацитета за смештај корисника са постојећих 2.000 квадратних метара на 4.000.
Дом у Чуругу тренутно прима 200 корисника, а изградњом новог објекта капацитет ће бити 100 корисника, по четворо у собама са купатилом.
Након рушења павиљона два и три биће изграђен објекат за стара лица, који ће моћи да прими 20 лежећих корисника. Предвиђена је и обнова павиљона 1, кухиње и вешернице, али се не наводи колики ће бити капацитет тог павиљона након најављених радова.
- Ово је једна од највећих инвестиција у систему социјалне заштите у нашој земљи вредна више од 920 милиона динара- рекао је Мировић приликом посете дому. - Реализацијом овог важног пројекта биће повећан капацитет установе и функционалност објеката, што ће омогућити квалитетнији боравак и негу корисника, као и пружање медицинских услуга и социјалне заштите у складу са прописаним стандардима.
Маша Стакић
Фото: „Дневник”
