Мировић каже да је кад је реч о овој Клиници било великих проневера, где су у питању репродуктивно здравље жена, рађање, деца, симбол живота у ствари, а појединци из претходне администрације су се односили као да то није важно, или можда нису били свесни значаја тако великог објекта.
Према његовим речима, један од великих циљева ове Покрајинске владе био је да све незавршене инвестиције, заврше, и све што је било проневерено, започето, а није никада у потпуности са неопходном документацијом стављено у функцију, да ће завршити.
- Бетанија је посебна прича. На иницијативу инвеститора Клиничког центра Војводине, 2008. године започет је пројекат реконструкције Клинике за гинекологију и акушерство Клиничког центра Војводине. Након спроведеног поступка јавне набавке, за извођача радова изабран је конзорцијум „Алпине“ д.о.о. из Београда крајем 2008. године, а уговорена вредност радова износила је нешто више од милијарду динара, колико је и било обезбеђено у Фонду за капитална улагања АП Војводине за финансирање овог пројекта. За послове стручног надзора, ангажовано је предузеће „Архнеш“ - каже Мировић. - Замислите суму од милијарду динара у оно време, превише велику за објекат који заузима мање од 4.000 квадрата, а треба рачунати да је и курс тада биш другачији, рекао је Мировић за “Дневник”.
Председник Покрајинске владе каже да на њиховим пројектима само првокласне, референтне фирме изводе радове.
- Шта значе уопште првокласне фирме. Оне имају референце, дају гаранције банке, за рок, за добро извршење посла, а то значи и једну синергију између инвеститора, финансијера, извођача, али и отворен дијалог за непредвиђене проблеме на градилишту са реалним параметрима и то значи умањење ризика на највећу могућу меру. Тако смо радили протеклих пет година - наводи Игор Мировић.
На питање да ли његово искуство рада у ЗИГ-у доприноси резултатима у раду Покрајинске владе, Игор Мировић одговара да је сигурно тако.
- Десет година сам радио у привреди, водио сам један велики колектив у централној Србији, фабрику цемента у Новом Поповцу са 2.460 радника. То је производна фирма, потпуно други начин размишљања и други свет да тако кажем, и водио сам највећу инвестициону фирму у Новом Саду, тада са годишњим инвестиционим потенцијалом од тада неких 50 милиона евра, које смо годишње улагали у Град Нови Сад. Видео сам и из тог угла како функционишу ствари, што је за ову политичку позицију изузетно важно искуство- сматра Мировић. -Познајем цене, знам да када дође неко од понуђача и каже да неки сто кошта 25.000 евра, ја кажем да је то скупо, а имате политичаре који се сложе и кажу:” дај да купимо”. Чак и на терену кад су радови у току, довољно ми је да голим оком понекад видим како ствари функционишу, зато и вршимо притисак јер смо суфинансијери са Градом на реконструкцији Гимназије “Исидора Секулић”, где ствари не функционишу добро и не треба ми никакав извештај са терена, пошто имам искуства, довољно ми је да голим оком видим. Нови начелник Градске управе за образовање и нова чланица Већа су заиста убрзали ствари, коју надам да ћемо завршити до 1.септембра која касни и то због извођача. Он каже осим што због искуства може лако да оцени, али и да пренесе знање на сараднике.
Овај пројекат обухватао је реконструкцију приземља, дела првог и дела другог спрата Клинике, односно по ламелама реконструкцију и набавку опреме за Б, Ц И Д ламелу. У овиру ових ламела налазили су се Завод за патологију трудноће, лабораторија, операциони блок, као и Завод за гинекологију, преоперативна и постооперативана нега и Завод за хуману репродукцију.
- Фонд за капитална улагања тада је исплатио око 936 милиона динара. Нити је било радова за ту суму, који се могу правдати, дакле исплаћено је много више новца, него што је било изведених радова, а касније је установљено у истрази да је то заиста тако и онда су тужени и “Алпине” из Београда (која је данас у стечају) и студио за архитектуру “Архнеш” из Новог Сада. До дана данашњег нисмо успели да наплатимо, по налазу вештака, око 300 милиона динара колико је новца исплаћено, а радови нису изведени. Радови на реконструкцији су прекинути 2013. године - напомиње Мировић. - Тражена исплата и накнада штете опредељена тужбом износила је готово 300 милиона динара. Она се односила на разлику између више исплаћених средстава и вредности стварно изведених радова. Он каже да је истрага и даље у току и предмет у суду, подигнута је општужница против одговорних, али су успели да паралелно са тим припреме пројектну документацију, веома сложену, јер је захтевала да и инжењери електро, те грађевинске струке, који се баве климатизацијом, и свим другим елементима за успешан завршетак једног објекта, сниме постојеће стање и направе пројекат изведених радова и онда определе кроз пројектну документацију вредност и заједно са Покрајинском владом новац који је био потребан да се објекат заврши.
Игор Мировић каже да је за блок Б изведено 50 одсто радова у прошлом Покрајинском сазиву, за блок око 30 одсто радова, а најмање је било изведено у блоку Д, око 15 одсто радова.
- Говорим о техничком обиму посла, који је финансијски много више плаћен, него што је изведено. Ми смо све успели да завршимо, наручили потпуно нови пројекат, исфинансирали га и у овом моменту тамо имамо сјајне услове за лечење у оквиру Клинике за гинекологију и акушерство, за коју ја некад у збиљи, некад у шали кажем, једна од наших фирми која ради 24 часа, најосетљивије место здравства Војводине- напомиње Мировић. -Запањујуће је да су се усудили да на тако једном осетљивом месту ураде такву ствар.
- Успели смо да пре годину и по дана пројекат доведемо до краја и пустимо у функцију, добијемо употребну дозволу, и на готово 4.000 квадратних метара у такозваном објекту Б, Ц и Д ламелу Клинике, који је у потпуности опремљен изнутра и споља, такође смо набавили и опрему- наводи Мировић.
- Дакле, прошле године отворили смо новоизграђени део Клинике за гинекологију и акушерство КЦВ, који смо завршили уз тешке припреме за пројекат изградње новог дела Бетаније, с обзиром на велику проневеру у овој установи за време бивше власти - истакао је Мировић. – Данас реконструкцијом, санацијом и опремањем ове и других клиника, КЦВ пружа здравствену услугу на нивоу каквом никад није до данас.
Маша Стакић
