Тројчиндански сабор у Подгорици: Повуците предложени закон

ПОДГОРИЦА: Архијереји, свештеници и верници Српске православне цркве (СПЦ) затражили су данас од црногорске владе да, "у разумном року", повуче предложени закон о слободи вероисповести и да припреми нови или ће, у супротном, СПЦ још одлучније бранити своја права.
podgorica pixabay
Фото: pixabay.com

Поруку Тројичинданског сабора у Подгорици великом броју окупљених верника испред Храма Христовог Васкрсења прочитао је епископ будимљанско-никшицки Јоаникије, а његове речи су чето прекидане аплаузом и узвицима одобравања.

“Уколико Влада Црне Горе то што скорије не учин,и ми ћемо још одлучније саборно иступити у одбрани својих светиња и законских права”, поручио је епископ Јоаникије.

Он је поручио да се архијереји, свештенство и монаштво, као и верници, данас испред подгоричког храма заветују и заклињу да ће чувати, обнављати и бранити своје светиње, чивоте српских светитеља, цркве, манастире, гробља и гробове предака.

“Тако нам Бог љубави, Свети Петар Цетињски и Василије Острошки помогли”, поручио је епископ Јоаникије завршавајући са три пута поновљеним "амин”.

Mитрополит Амфилохије je позвао власт да доносе законе какве је писао Свети Петар Цетињски, а не законе који, како је рекао, стварају раздоре и мржњу. Истакли су да од Владе ЦГ захтјевају да повуче Приједлог закона и да припреми нови, те да ће уколико то што скорије не учини, МЦП још одлучније и саборно иступити у одбрану својих светиња и законских права.

Митрополит СПЦ Амфилохије поручио је да су зло, гријех и смрт опака зла која господаре људима у свијету.

"Постоје двије врсте сабора овдје на земљи. Сабор у име божанске љубави, и други, сабор око демонске силе. Која уништава и скрнави људско биће и земаљске народе", рекао је Амфилохије.

Он позвао је власт да доносе законе какве је писао Свети Петар Цетињски, а не да стварају раздоре и мржњу.

"Такве законе да пишу, а не да стварају раздоре и мржњу и да на томе граде будућност Црне Горе", рекао је Амфилохије.

Предложени закон предвиђа преузимање имовине СПЦ у Црној Гори, која би прешла у власништво те државе, а молбу званичног Београда да се то не чини, власти у Подгорици је протумачила као мешање у унутрашње ствари друге државе.

Усвајање најављеног закона и поруке врха црногорске државе да ће радити "на обнови аутокефалности" црногорске православне цркве, познаваоци прилика у Србији и великом делу Црне Горе тумаче као наставак антисрпске политике коју спроводи актуелна црногорска власт.

Иначе, спорови црногорске државе и Митрополије црногорско-приморске СПЦ око објеката у власништву српске цркве трају практично одувек, а интензивирани су након избора Мила Ђукановића за председника Црне Горе, који је том приликом најавио да ће његов приоритет бити изградња и очување идентитета црногорске нације.

Срби, којих у Црној Гори има више од 30 одсто, оптужују Ђукановића да асимилацијм срског народа ради на “стварању великоалбанског државног пројеката”.

Иначе, од проглашења црногорске независности у Црној Гори нису постојале институције које се баве црквеним питањима, то питање је увек било у надлежности председника или премијера. У међувремену је дошло до јачања канонски непризнате тзв. Црногорске православне цркве (ЦПЦ) чије, иначе, веома бахато понашање њених представника држава подржава.

Тако је, на пример, пре четири године самозвани митрополлит те тзв. ЦПЦ Михаило, током тадашње јавне расправе о нацрту закона о вери, ошамарио старију жену која му се случајно нашла на путу.

Снимак тог инцидента је обишао регион и свет.

Усвајање најављеног закона није новост, а притисак непризнате ЦПЦ је велики.

Жеља црногорске власти да тај акт спроведе у дело појачан је пошто је Васељенска патријаршира мимо свих правила признала аутокефалност тзв. украјинској цркви.

Признање аутокефалности тражила је и расколничка Македонска православна црква. 

Предлог закона о слободи вероисповести за који се очекује да ће бити усвојен на јесен, тренутно се налази пред Венецијанском комисијом.

EUR/RSD 117.7643
Најновије вести