заменика председника Одбора за европске интеграције Народне скупштине, то не значи да је извештај британског дипломате баш толико лош, или да су се европосланици неуобичајено закачили за Србију, већ напросто да је предложени документ – прекратак.
– Ако упоредимо Мекалистеровог Нацрт са коначним текстом резолуције која је прошле године усвојена, видећемо да његов документ три пута краћи, односно има свега четири странице наспрам лањских 12. Једноставно, известилац ЕП се фокусирао само на најважније ствари и само на њихову срж, док европосланици очигледно имају потребу да се више баве и детаљима – појашњава Варга.
Он се, међутим, сложио са Мекалистеровом оценом да је најбитније то што се приложеним амандманима „не оспорава напредак Србије на европском путу, нити захтева да јој се врата ЕУ затворе”... – Тешко је, наравно, проценити шта ће бити усвојено од свих тих амандмана, сигурно ће бити срочено и пуно компромисних решења, али кључна порука резолуције остаће подршка Србији на путу ка ЕУ. И то мислим да је у овом тренутку неспорно. И свакако најважније.
* Међу амандманима је и десетак које је предложио ваш страначки колега Андор Дели. Да ли су због тога на рачун СВМ-а стигле примедбе из Београда?
– Најпре, Андор Дели је у формалном смислу у ЕП посланик Фидеса, док је у суштинском смислу представник војвођанских Мађара и СВМ-а. Ако се пажљиво прочитају његови амандмани, јасно је да део њих представља афирмисање интереса Србије, те подршку напорима које наша држава чини, попут подршке економским реформама. Такође, део амандмана инсистира на ублажавању одређених Мекалистерових формулација, рецимо у области спољне политике. Остали се баве питањима која су важна за војвођанске Мађаре. Али међу тим амандманима не постоји ништа што већ није део нашег коалиционог договора са СНС. Стога не мислим да би се могло појавити било какво неразумевање у Београду у односу на амандмане које је Дели поднео, управо супротно.
* А колико ће Андор Дели моћи да утиче да се ублажи амандмански притисак, који је стигао од појединих европосланика, поготово из суседних нам држава?
– Ако се без задњих намера, дакле искрено, анализира политика коју води СВМ, може само да се констатује да смо ми увек били доследни и умерени. Такву политику осликавају и поменути амандмани на Нацрт извештаја Дејвида Мекалистера. С друге стране, све што је мимо европских норми и стандарда, што је претерано, свакако да нити хоћемо нити можемо да подржимо, па ће у том светлу бити и реакција Делија. У ствари, ми на нашем примеру покушавамо да покажемо како се на ефикасан, али реалан начин може једна мањинска заједница борити за своје интересе.
* Након што је почетком седмице међународни суд правде саопштио пресуду на тужбу Хрватске и контратужбу Србије за геноцид, те када су се чуле реакције једне и друге стране, у Бриселу је изражена бојазан да би Загреб могао да почне са подметањем ногу Београду на европском путу. Тим пре што у Хрватској предстоје парламентарни избори, где ће однос према Србији очито бити једна од важних тема за надметање политичких такмаца…
– Кампања у Хрватској ће се захуктати у наредних неколико месеци, а у том периоду нас, када је реч о отварању преговарачких поглавља, не могу блокирати теме које отвара наш западни сусед, већ само косовско питање . Е сад, да ли ће се ти наши билатерални спорови негде јављати током преговора – сигурно је да хоће, али није реално да се било које питање, које је ирелевантно из угла Европске комисије, нађе на преговарачком столу. Наиме, све документе у приступним преговорима припрема ЕК, тако да ако Хрватска има намеру да блокира Србију, претходно мора да убеди Комисију да је тема на коју указује директно повезана са европским законодавством. А суи генерис билатерално питање то тешко може да буде. У том смислу није пријатан положај ни оне земљу која на тај начин сама покушава да блокира неку другу земљу. Стога не треба имати превелики страх од “хрватског сценарија”. Много већи наш проблем су везани за поглавља 23 и 24, а поготово за поглавље 35, које се односи на Косово.
* У том светлу, већ се рокови за отварање преговора померају, односно говори се о томе да бисмо, и поред “добре атмосфере која влада у Европском парламенту и Европској комисији, па и државама чланицама”, могли да се надамо зеленом светлу тек на јесен?
– Ни у ком случају није добро што нам је толико времена потребно за сваки нови корак. У јануару прошле године су у формалном смислу отворени преговори, али у суштинском смислу још ниједно поглавље није отворено. Време при томе брзо одмиче и све је вероватније да у првом полугодишту 2015. и неће бити отворено ниједно поглавље. То свакако није добро, јер је за европске интеграције потребна и подршка друштва, односно није довољно само да политичке странке или Влада или парламент желе тај процес. А грађани дају подршку неком процесу када виде да се он одвија, а не када он стоји закопан у месту и не даје никакве опипљиве резултате.
Мирослав Стајић
