Веселиновић наводи да је подршка заслужена пре свега због равномерног улагања у развој свих делова града, отварања нових радних места и стабилног буyета Града.
Захваљујући одлучности и упорности градоначелника Милоша Вучевића Нови Сад има стабилан буyет, јавна комунална предузећа после дугог низа година послују без губитака, равномерно се улаже у све делове града, што до сада није било случај, после три деценије су отворене две нове фабрике. Нови Сад је постао велико градилиште, граде се нове улице, булевари и мостови, саграђена и опремљена је модерна зграда Хитне помоћи, опремају се и реновирају домови здравља.
Ипак, резултати у граду нису тема. Опозиција говори о рушењу Спенса, како то коментаришете?
– О рушењу Спенса причају они који су највише допринели његовом пропадању. Већина странака и појединаца који тврде да знају формулу како да од Спенса-губиташа направе успешну фирму, најбезочније варају грађане Новог Сада. Имали су прилику од 1996. до 2012. да учине нешто, али нису. Уместо да улажу у модернизацију Спенса, бавили се активностима његовог уништавања. Тешко је поверовати да ти политичари, који су данас у опозицији, знају више и боље него што су то знали као власт.
Шта је требало учинити давних дана да Спенс не дође у катастрофалну ситуацију у техничком и финансијском смислу?
– Највећи проблеми и дуговања Спенса су настали у периоду од 2008. до 2012. године. Тадашња градска власт је због финансијске кризе донела одлуку да укине Спенсу 60 милиона динара текућих субвенција. Истовремено, већ су постојали дугови добављачима, за порезе, доприносе и енергенте. У том периоду је направљено и највеће кредитно задужење од 86 милиона динара, које је потрошено ненаменски. Кад се на то додају судски спорови који су покренути у том периоду, с каматама се дошло до дуговања од око 650 милиона динара, а при том ништа није урађено да се сачувају закупци пословног простора. Од 2012. до данас Спенс је увећао дуговања око 150 милиона динара, и то је највећим делом износ за камате. Дакле, кад је реч о економији и пословању јавних предузећа, треба говорити чињенице, а у случају Спенса чињенице су егзактне и неумољиве. И сада, када градска власт и градоначелник Вучевић упозоравају на то да је Спенс пред колапсом и да се мора наћи решење за њега, политичке странке и појединци који су кумовали пропасти Спенса тврде да се он може опоравити за мале паре. То је неистина, манипулација и превара грађана.
Колико је новца потребно да се Спенс реконструише и модернизује да више не би правио губитке?
– За замену застарелог система за грејање и хлађење потребно је око десет милиона евра. За замену свих инсталација за воду, струју, грејање, канализације, замену крова и спољно уређење потребно је више од 50 милиона евра. Дакле, за реконструкцију основних функција Спенса потребно је више од 60 милиона евра, односно више од 7,2 милијарди динара. Кад се на то додају дуговања, то износи трећину градског буyета. Може ли Нови Сад да се одрекне трећине градске касе? Могу ли се зауставити улагања у инфраструктуру града, возила и опрему Хитне помоћи, болнице, домове здравља, улагања у вртића и школе?
Неколико хиљада евра губитка дневно
Слободан Веселиновић каже и да велики губици Спенса настају, с једне стране, због застарелости система за грејање и хлађење, а с друге, због лоше изолованости објекта, који је грађен пре готово четири деценије. Због тога на дневном нивоу настане губитак од неколико хиљада евра.
– Уз то, ту је и вишак радне снаге, као и финансијска немогућност спортских клубова да плаћају пуну цену закупа спортских дворана – додаје он.
Јуче је расписан необавезујући међународни јавни позив за јавно-приватно партнерство за Спенс
– Важно је сагледати све могућности и пронаћи најбоље решење, а једно од њих може бити проналажање стратешког партнера који би био спреман да, заједно с Градом, улаже у Спенс. Јер, треба знати да се улагањем тих осам милијарди динара у модернизацију и санацију Спенса прича још не завршава. Спортски клубови, наиме, немају пара да плаћају пуну цену термина него плаћају повлашћену цену. То је неколико пута мања од тржишне цене. Дакле, кроз десет или 20 година Спенс би поново дошао у ситуацију у којој је данас, с обзиром на то да не би имао одакле да надомести тај трошак. Дакле, важно је сагледати све могућности.
Е. Марјанов
