Анђелковић наводи за Танјуг да Отворени Балкан, као изнуђено решење због застоја у евроинтеграцијама, нашој земљи пружа могућност да се повеже с регионом, максимално сарађује с Европском унијом, али и задржи своје стратешке привредне и геополитичке партнере са истока.
Кључно је да ли ће приступити државе из региона. Ако приступе Црна Гора, Босна и Херцеговина и ентитет Косово, мислим да је ствар заокружена и да ће заживети. Ако не приступе, то је половично решење, каже он.
Анђелковић објашњава да западне земље, иако диретно не могу да се придруже Отвореном Балкану, кроз ту иницијативу могу не само да компензују евроинтеграције, већ, додаје, направе искорак у спољној политици.
Чланице ЕУ не могу интегрално да буду повезане, могу да имају специјалне аранжмане и да буду додатни мостови са ЕУ, као што могу такви аранжмани да се граде и са ваневропским земљама од Турске па до Кине, наравно, пре свега, и са Русијом, каже Анђелковић.
Балканске земље ће кроз економско повезивање, тврди он, постићи и боље међудржавне односе, о чему, како каже, сведоче и помирљиве поруке лидера Албаније, Северне Македоније и Србије са самита у Тирани.
Можемо да имамо привреду корист, али и друштвену и националну. У оквиру те иницијативе сви Срби могу да се повежу, сви Албанци, сви муслимани... Укратко, да реализујемо и своје националне аспирације на рационалан начин, а и да просперирамо, сматра Анђелковић.
