Сходно прописаној процедури, новоизабрани председник Србије ступа на дужност полагањем заклетве пред народним посланицима. Ту заклетву је последњи пут изговорио актуелни председник Србије 31. маја 2012. године. Текст заклетве гласи: „Заклињем се да ћу све своје снаге посветити очувању суверености и целине територије Републике Србије, укључујући и Косово и Метохију као њен саставни део, као и остваривању људских и мањинских права и слобода, поштовању и одбрани Устава и закона, очувању мира и благостања свих грађана Републике Србије и да ћу савесно и одговорно испуњавати све своје дужности”.
Након полагања заклетве, председник и сви присутни слушају државну химну, да би након тога председник Србије потписао документ с речима заклетве и тако се обавезао пред Народном скупштином да ће је поштовати.
Тек потом следи одлазак на тренутну званичну адресу првог човека Србије и примопредаја дужности. У закону једино пише да је седиште председника републике у Београду. Резиденцијални простор, протоколарне објекте, објекте за боравак председника републике и чланова његовог домаћинства у земљи и иностранству и радни простор његовог Генералног секретаријата и Војног кабинета, одређује Влада пошто прибави сагласност председника републике. Монументално здање на Андрићевом венцу више од пола века је место где се одржавају најважнији састанци и где је председничка канцеларија.
Здање Новог двора од 1953. године до данас намењено је највишим државним органима. У њему је било Извршно веће НРС, Скупштина НРС, Председништво СРС и, најдуже, седиште председника Републике Србије. Због својих историјских, културолошких, друштвених и архитектонско-урбанистичких вредности, утврђено је за споменик културе 1983. године. У јавности, Андрићев венац је познатији као Председништво, по називу колективног шефа државе из времена социјализма, које је руководило Србијом од 1974. до 1990. године.
Нови двор је грађен за резиденцијалне потребе династије Карађорђевић од 1911. до 1922. године. То здање било је званична резиденција краља Александра Карађорђевића од 1922. до 1933. године, након чега је, по краљевој жељи, уступљено музеју, који се у просторије на Андрићевом венцу уселио 1934. године. Први пут здање је за јавност отворено 1936. године, када је ту био Музеј кнеза Павла. Зграда је уступљена Скупштини Србије 1948. године.
У згради Председништва има пет салона у којима се председник Србије састаје с другим председницима, страним званичницима и осталим важним гостима. Салони су подељени по бојама и величини. Већину званица актуелни председник прима у Белом салону у приземљу здања, где је и преузео дужност од свог претходника. Тај салон је грађен 1922. као спаваћа соба краља Александра и краљице Марије, с намештајем Луја ВИ. Многи и данас Бели салон називају по краљевском имену бивше спаваће собе – Плави салон. Поред тог, намештени су још и Зелени, Жути, Рози, као и Охридски салон.
У сваком од наведених салона, као и у свакој просторији у којој борави преседник, налазе се две заставе – државна застава и стандарта квадратног облика коју користе председник Републике и председник Народне скупштине.
У више наврата постојале су идеје да се Председништво Србије поново преуреди у музеј, а да се активности шефа државе преселе у „Палату Србије”, која је такође познатија по старој слави – као Палата федерације. Изграђена је 1959. године за потребе тадашњег Савезног извршног већа. Почев од 1961. године, када је одржана Прва конференција несврстаних земаља, Палата је примила многе стране државнике и делегације. Од 1992. до 2003. је била седиште Владе СР Југославије, а од 2003. до 2006. Савета министара државне заједице Србије и Црне Горе.
После распада СЦГ, маја 2006. године, зграда је прешла у надлежност Владе Србије, која је то здање пре неколико година прогласила спомеником културе. Пројектовано је у облику слова Н и обухвата површину, у основи, од 5.500 м². Испред средњег крила налази се нижи део покривен стакленом куполом, у којем је Свечана дворана која може да прими 2.000 званица. У Палати постоји шест салона који се симболично зову по бившим југословенским републикама, а које обједињује велика сала „Југославија”.
Председнички избори у Србији одржавају се у недељу.
С. Станковић
