Дан после отварања Европског првенства ноге су тешке, али емоције су се слегле. Превага иде у правцу поноса на резултат, док је жал за изгубљеним бодом остала у Олимпијској дворани. Поред вредног бода, после фаворизованог Исланда, Србија је добила два дебитанта на великим такмичењима – Милоша Коса и Уроша Којадиновића.
Право из јуниорске репрезентације, али са вишегодишњим искуством играња сениорског рукомета и неколико уписаних партија у квалификацијама за „орлове”, Милош Кос, најбољи леви бек Светског првенства за играче до 21. године, осим дебитантског наступа на ЕП памтиће синоћну утакмицу и по томе што је пред пуном двораном истрчао као део стартне поставе.
– Феноменалан је осећај. Одиграли смо једну фантастичну утакмицу. Скоро читаву, али ето на крају је понестало концентрације. Међутим, мислим да не треба да нам буде жао. Речима не могу да опишем како сам се осећао када сам истрчао пред пуном двораном од првог минута. То мора да се доживи, као што сам ја имао прилику то да доживим. Тренутно живим свој сан тиме што сам са сениорском репрезентацијом. Нестварно је деловало и то што сам почео прву утакмицу у групи и то против Исланда, као најмлађи у екипи. Током химне, ноге су ми клецале мало од узбуђења, феноменалан осећај – рекао је Кос.
Велики пут прешао је за само 21 годину.
–Када погледаш одакле си кренуо, из малог места, па све до највеће сцене, останеш без речи, најежиш се при самој помисли и осећају поноса!
Исланд је противник са којима је у различитим селекцијама играо за кратко време. На Светском јуниорском првенству Исланђани су у последњој утакмици однели медаљу, а сада бод.
– Исти стил игре негују кроз генерације. Из омладинског погона све креће. Иако није исто говорити о сениорској и јуниорској екипи, подједнако је било теш ко носити се са њима.
Сви су желели да се дебитантски наступ на сениорском такмичењу отвори поготком, али је то ипак било – искључење.
– Имао сам све време подршку саиграча те ме то није избацило из колосека. И када сам грешио и када сам радио добре ствари, они су ми давали ветар у леђа.
Немања Илић га зове ”сине”, али огроман респект због младих година и даље не приказује пун Милошев потенцијал.
– Још увек нисам потпуно слободан да преузимам одговорност и зато долази до тога да уместо да шутнем, ја додам лопту саиграчу, али то је због мојих година. Биће боље, прва је утакмица и временом ћу се осећати сигурније – уверен је Милош Кос.
Ј. Галић
На врата мушке сениорске репрезентације Србије куца све више младих играча, али посебно обрадује, када је то неко из домаћег првенства. Урош Којадиновић, бек Партизана, ни у најлуђим сновима није сањао да ће једне недеље да игра Суперлигу Србије, а већ кроз неколико да буде у Минхену, на Европском првенству.
– Неописив осећај. Све је било посебно. Сам полазак на утакмицу, припрема пред утакмицу, долазак у свлачионицу, илазак на терен. Ту сам се осетио почаствовану и привилеговано што сам део репрезентације. Постојао је притисак и нека позитивна трема, али мислим да се није видела толико на терену – рекао је десни бек “орлова” Урош Којадиновић.
Од саиграча је добијао само подршку за сваки тренутак у игри.
– Сви из тима су ми пружали подршку, сви су ми рекли да се не оптерећујем, да радим оно што најбоље знам и што сам надам се и показао. Уследио је гол првенац и мислим да ме је неко питао како желим да тај гол изгледа и то против Исланда, да не бих могао боље да пожелим и опишем. Исход је коректан, али сигурно да остаје жал посебно када одиграш 59. минута сјајне одбране. Нећемо падати, идемо даље до циља – категоричан је Којадиновић.
Ј. Г.
