Спуштајући се низ главну Улицу Краља Петра Првог стижемо до центра који, мало је рећи, одузима дах! Парк од девет дрвореда на површини од 2,7 хектара у својој колекцији има укупно 500 стабала и то кестена, липе, платана, јавора и разних четинара.
Будући да јулске олује нису биле милосрдне ни према овом ердевичком драгуљу, због чега смо присуствовали сечи оштећених грана, план Месне заједнице Ердевик је да обнови и добије ново парковско зеленило.
– Полако постајемо викенд насеље – каже нам домаћин села председник Савета МЗ Ердевик Предраг Сремчић, док шетамо ’ладовином и разгледамо центар села. – Према последњем попису нас на спавању има око 2.200, а кад смо шездесетих година били општина, било нас је скоро 5.000. Нико није ово могао да замисли, али миграције су свуда у свету па и код нас. Али, да будемо реални, највише људи умиру, у просеку око 60 њих годишње умре, док се роди десетак деце. А ови што се селе, иду у Словачку, Немачку, Београд и Нови Сад. Међутим, ми и даље чувамо свој идентитет мултинационалности, будући да у нашем месту живи чак 29 нација! И сви се слажемо и живимо ко једно.
Идеалан одмор у идеалном парку
На ободу јединственог парка усред Ердевика, на клупи код табле „Трга младих” затекосмо старију мештанку Смиљу Ђаковић како ужива у јесењем дану и одмара.
– Мора се одмарати, од свега – јасна је наша саговорница, рођена Шиђанка коју је љубав пре 40 година довела баш у Ердевик. – Лепо је ово место, само што сада пусто. Много се променило, мање је становништва, фирме су пропале, нема живота, већином су пензионери остали...
Ко је одлучио да остане у Ердевику пак нема много разлога за кајање, јер у месту имају све што им је најпотребније као што су добро снабдевене радње и лекари.
– Најлепши нам је овај парк, а овако, шта знам... Шетам до језера, углавном до Бруја где се и купају, док су на Мохарачу углавном пецароши – објашњава нам Смиља, показујући у ком правцу треба да кренемо како бисмо видели све лепоте Ердевика.
А они који желе да се доселе у овај сремски бисер с два језера – Мохарачем и Брујама – и извором лековите воде Бања, у ком су се чак и римски императори својевремено брчкали, могу да купе кућу од 20.000 евра па навише. Што ће рећи, данас је престиж живети у Ердевику, а наш саговорник тврди да се тако заиста и може рећи, будући да су богати винаријама, а тек ће и бити!
– Искрено вам то кажем, винарије ће нам довести доста људи, затим прави се и пут за Босну, а кроз наше место ће пролазити и пут за нови мост преко Дунава до Бачке Паланке – наводи Сремчић, додајући да за сада пак у селу, а за само село, неће бити већих инвестиција. – Рецимо, наша надалеко чувена Винарија Ердевик ће за три године обележити два века постојања. А у плану је да се од зграде старе школе, која је својевремено припала ПП Ердевику, направи луксузни хотел од 30 соба, тако да све то доприноси бољитку нашег места.
Уз шуму настао, уз шуму и остао
Прво помињање села Ердевика, премда не под тим именом, датира из средине 14. века, док 1730. година важи за званично оформљавање места Ердевзага, које с временом мења име у Ердефарк, па Ердовег (предео поред шуме) и најзад у Ердевик. У селу су најпре живели искључиво Срби, да би се Словаци доселили три деценије касније.
У том контексту не треба заборавити ни манифестацију на коју су Ердевичани највише поносни – „Сремска Куленијада” која се последњих 18 година организује у овом месту, а наредног јуна прославиће јубилеј од 25 година откако је настала. Чак су лане добили и награду, односно златну плакету Рогља, за најбољи фестивал од свих војвођанских фестивала!
Фреске ће поново доминирати православном црквом
Српска православна црква посвећена светом Николи, у центру Ердевика је од 1804. године, када је и осликана изнутра. Тренутно су у њој озбиљни радови – рибање зидова и плафона, на којима већ око осам-девет деценија стоје скривене иконе испод плаве фарбе. Последња два месеца интензивно се ради на откривању фрески, чији се обриси пак свуда јасно виде.
– „Куленијада” спаја све! Она је уникатна и универзална манифестација. Замисао је да сачувамо традицију и да кроз сухомеснате производе покренемо мале бизнисе. Догодине се надам да ћемо добити и више помоћи за организацију 25. „Куленијаде”, да се уради нешто више, као и да нешто остане селу, јер оно треба да живи целе године а не само тај један дан. Манифестација траје један дан и тад дође до 15.000 људи, заиста импресивно. Тада „Куленијада” доводи свет у нашу општину – истиче наш саговорник, отркивши нам тајну најбољег ердевичког кулена који у себи мора да садржи најважније састојке, а то су љубав и традиција.
А да је тај сухомеснати специјалитет неприкосновен, уверили смо се и код домаћина, будући да се уз чашицу домаће ракије и вина окусио и кулен, сланиница, кобасица, сир и домаћи кисели краставци, што нам тера воду на уста и неколико дана касније!
Леа Радловачки
