Окружени са тридесетак салаша, само село одаје утисак једног великог летњиковца у ком вреди доћи, остати и одморити душу.
– Знам да то многима није занимљиво и да овде млади немају где да се проводе, али мени је овде јако лепо – каже нам секретар Месне заједнице Утрине Јожеф Молнар, сачувавши љубав према свом селу и жељу да му остане веран. – Сад кад дођете код нас, иако је јесен, делује као да је пролеће, све је оживело. Било би добро да буде јака зима, ја је лично веома волим, поготово кад се све забели...
И заиста, колико су Утрине уређене примети се и усред новембра, јер уз чувене дрвореде зимзеленог дрвећа на главној Улици Маршала Тита, могу се уочити и разне шарене цветне алеје како на јавним, тако и на приватним зеленим површинама. Наизглед, није се много тога променило од наше последње посете овом селу, што је било пре две године и нешто другачијим поводом, али утисак лепо скоцканог места и даље је присутан.
Откако су Утрине настале на плодној равници крајем 19. века, тако је село мењало свој изглед али име. Оно се најпре звало Зрињитања, па Недићево, да би по завршетку Другог светског рата понело данашње име. Од самог почетка становништво је било мађарско, раштркано по салашима, да би потом саградило село од набијеница, а касније и створило место које и данас имате прилику да видите.
– Млади нам и даље одлазе, а остају углавном старији мештани – прича наш саговорник. – Кад се само сетим да је деведесетих овде живело око 1.200 људи, а сад нас је скоро упола мање... Додуше, има неколико породица које су купиле куће уз субвенције Општине, Републике и Фондације „Просперитати“. Међутим, да би живот био квалитетнији, мора се улагати. У плану нам је да обновимо дотрајале тротоаре, оградићемо и гробље, а чека нас и реконструкција водоводне мреже. Такође, сваког пролећа пољопривредници се уз помоћ Општине организују и поправљају атарске путеве...
Међу значајним инвестицијама Молнар издваја обнову пијаце, односно уклањање старе – с бетонским тезгама под вишедецениј-
ским крошњама – и постављање нове надстрешене, адекватније за мештане и продавце. А будући да је становништво махом старије, преко „Каритаса“ имају ангажованог момка који води рачуна о њима, помажући им кад треба да оду до лекара, у набавку или кад им штогод затреба у дворишту.
- Добићемо ускоро и мини-бус као вид подршке свим мештанима – додаје Молнар, напомињући да им у функционисању села умногоме значи то што Општина Ада има месни самодопринос.
Када је реч о пољопривреди, за коју би логично било да држи село на ногама, спада на све ниже гране, те остаје поносно само на амблему Утрина – у виду жита и говеда, уз салаше и ветрењачу. Данас се по атарима све више могу наћи глодари, а по селу мачке с уловљеним мишоликим пленом, али ипак, може се видети и покоја дивљач – зец и фазан – док под ведрим новембарским небом да се уживати и у младом зеленом житу из ког се у даљини назиру поменути салаши као подсетник одакле се почело и опомена да оно што вреди може и да опстане.
Леа Радловачки
