Међутим, ма колико место деловало идилично и инспиративно, ипак је на мети емиграција, због чега је радно способно становништво махом отишло у иностранство да ради, па је тако и све мање мештана на спавању – чак 2.700 њих!
– Рак-рана нам је то што нестају људи, нема младих, већина их је отишла и остали су старији – каже председник Савеза МЗ Бездан Чапо Левенте, напомињући да је то и један од разлога зашто у селу не постоји риболовачко удружење са континуираним радом. – Било је више риболовачких друштава, али све се своди на исто. Они који су радно способни и физички активни су отишли, а остали су стари који нису за пецање.
Тек права слика и прилика Бездана буде на бројним манифестацијама које током године организују – што слава, празника, фестивала... А да су сложни и јединствени – јесу током целе године, јер чиме се нарочито мештани диче, јесте податак да у селу живи 15-ак нација!
– Такође, некад је било испод четири одсто незапослених и то су биле само домаћице. Тада је било бродоградилиште, штампарија, комбинат, ткачница, трикотажа... Људи су ишли и за Сомбор, али нажалост, све се то угасило и сад се мештани претежно баве пољопривредом. Земља нам је прве и друге класе и узгајају се стандарне културе, док нам је производња млевене паприке на светском нивоу – вели наш саговорник.
Први помени насеља које се налазило у близини данашњег Бездана, а под називом Баћан, датира с почетка 14. века, али оно убрзо бива уништено најездом Турака. Век касније оно се пак опет спомиње као рибарско место, да би се убрзо почело развијати досељавањем Пољака, Чеха, Немаца и других словенских народа. Тек 1762. године почиње планска колонизација и грађење села, иако је нешто раније сазидана прва црква.
Од историјски значајних грађевина је и прва бетонска преводница у Европи која је изграђена 1856. године на Дунаву и представљала је нови улаз у Францов (Велики бачки) канал.
И ма колико било тешко опстати у месту које је препуно разних потенцијала – наравно, свих скоро неискоришћених, бар још увек – у Бездану бенефити су: чист ваздух (иако кроз село протутњи више од 200 камиона због граничних прелаза), цене кућа су у просеку 30.000 евра (оне на води су, јелте скупље), имају музеје, богато ловиште, приде чекају на пристаниште за крузере па самим тим и изградњу мотела за туристе, изнедрују успешне спортисте (у кајаку и рукомету) због чега и имају Парк олимпијаца и воде се као олимпијско село...
Да бисте се уверили у сву лепоту безданског живота, можете се почастити ноћењем у неком од викенд насеља, а цена једног спавања уме да пређе и 100 евра. Што, ваљда, само потврђује колики је ужитак бити на тромеђи скоро па усред европске Амазоније!
Текст и фото:
Леа Радловачки
