У Београду и Новом Саду је још скупљи и достиже цену и до хиљаду динара. То није чудно ако се зна да је у питању стара, аутохтона сорта пасуља, позната и као славонац, која је иначе пред нестајањем, јер га није лако узгајати.
- Сумпораш је стара сорта пасуља и сеје се углавном на њиви заједно са кукурузом. Најбољи су пријатељи и један другоме помажу. Да би се добио килограм пасуља потребно је много физичког рада, а и не роди сваке године. Тако да није чудно што је овај пасуљ скупљи од других. Слично је и са „жутим” пасуљем. Нема га много јер се мање сеје, па је и њему цена 600 динара – каже Јани, продавац на пијаци у Југ Богдановој улици.
Килограм обичног белог пасуља, тетовца и популарне пасуљице кошта 400 динара.
– Пасуљ славонац се брзо скува, одличан је и са месом али и „клот”. Муштерије га воле и радо купују без обзира што је скупљи, јер има укус правог пасуља, који због разноразних хибрида већ полако заборављамо. Штета је што се на овим просторима пасуљ сеје све мање – каже наш саговорник, додавши да и тај који он продаје, набавља из Бачке Тополе.
Ж. Балабан
