На пашњаку Јараш у Војводи Зимоњићу: На бунару, на бунару – купачи

ВОЈВОДА ЗИМОЊИЋ: Купалиште уређено на старом артеском бунару на пашњаку Јарашу у насељу Војвода Зимоњић ове сезоне користе купачи из околине и права је атракција.
na bunaru Jaras
Фото: М. Митровић

Локалитет старог артеског бунара уређиван је претходних неколико година захваљујући организовању међународних волонтерских кампова, а волонтери раде и ових дана на његовом одржавању.

Председник Омладинског културног удружења „Вемсикал Србија” и један од координатора волонтерксог пројекта уређења старог артеског бунара Ласло Виги указује да је основни мотив био, да ако већ постоји овај извор лековите воде у кањишкој општини, да се онда локалитет мало среди, па да локално становништво, али и посетиоци из околине, па и туристи из удаљенијих крајева имају могућност да упознају лепоту и благодет природе.

Артерски бунари су одавно постали благодети војвођанске равнице, па су постали „чудо Јараша” код Кањиже. Варошки оци Кањиже су 1893. године донели одлуку да на Јарашу избуши пет атерских бунара, одступајући од уобичајених копаних и циглом обложених бунара. До новембра 1894. су урађена само два, а један је овај у Војводи Зимоњићу, који је међу мађарским живљем познат као бунар Баратових, назван по власницима оближњих салаша. Недалеко одавде се налази и „Чудотворни бунар” који је искоришћен да се покрене замах бањског туризма у Кањижи пре више од једног века. 

Када је први бунар скоро пресушио, Михаљ Кошар и Лајош Херцег из Ходмезервашархеља, су 1908. добили задатак да испред салаша Баратових избуше нови бунар и нашли су добру водену жилу, јер је вода кроз цеви промера 51 милиметар шикљала један метар увис, па даје 130 литара чисте питке воде у минуту. Дубина бунара је 264,44 метра, а бунарске цеви су скоро девет метара дуже. Дотадашња појила на пашњаку од тополовог дрвета после бушења новог бунара замењена су бетонским. У мобама које су организоване од 2016. бунар је обновљен и уређено купалиште. 

Фото: М. Митровић

  


Вода за пиће и блато за мазање

Вода са благим укусом сумпора се користи и за пиће, а многи долазе да је носе и кући конзумирају јер се сматра да је лековита. Посетиоци купалишта на једној од табли упућују се како да на најбољи начин користе воду и блато за лечење разних бољки. Онима који се определе да се мажу блатом препоручено је да га намажу по кожи и оставе 20 минута да се осуши на сунцу, па потом сперу у језеру. Сунчање на клупама постављеним у језеру препоручује се у трајању од 20 минута, најбоље ујутро или касно поподне.


- Претходних година организовани су већи или мањи волонтерски кампови које смо назвали „Војвођанска моба”, а овог пута ради се на одржавању купалишта, јер због епидемије Ковида 19 биле су мање могућности за обезбеђење средстава преко конкурса, тако да обнављамо свлачионицу, информационе табле и ограду и уређујемо локалитет, да посетиоцима и купачима који овде долазе створимо што пријатнију и здравију околину - каже Ласло Виги.

Овогодишњи камп окупља 18 учесника, па се због епидемиолошке ситуације ради у сменама од по деветоро, а кампови претходних година су били масовнији. Поред учесника из локала, долазили су млади из суседних земаља. Ласло Виги напомиње да су најмасовнија била прва „Војвођанска моба”  2016. године, када је акција обнове Старог артерског бунара покренута, јер су имали подршку око 300 појединаца и фирми, дајући свако према могућностима допринос да се локалитет уреди и стави у функцију.

Главни организатори и иницијатори пројекта на уређењу Старог артерског бунара су Ласло Виги, Ласло Хајду и Акош Важоњи и Омладинско културно удружење „Вемсикал Србија”, важан партнер је било Удружење „Мета тера” из Кањиже, а сваке године добија се подршка од Месне заједнице Кањижа, локалне самоуправе општине Кањижа, а једне године пројекат је подржало Министарство спорта и омладине Србије. Пре него што је отпочела реализација пројекта, 2015. године важну улогу одиграла је и Фондација „Арстопија” из Будимпеште, која је испланирала уређење локалитета, пошто окупља архитекте пејсажне архитектуре.

- Многи су у почетку били скептични и нису препознали вредност овог локалитета и шта смо замислили да урадимо, али како су радови одмицали добијали смо финансијску подршку, донације у храни и материјалу - додаје Ласло Виги.

Број посетилаца на купалишту варира, у зависности од доба дана и летње жеге. На Јарашу нема високе вегетације и пуно дрвећа, тако да када је најсунчаније има мање купача. У време када смо посетили купалиште Силвија Дукаи и Антал Габор су уживали брчкајући се у базенчићима и валову бунара, из којег непрестано освежава јак млаз воде. Они веле да им освежење на овом купалишту прија, а да уједно избегавају и већу гужву која је на базенима и плажи на Тиси. Посета купача је највећа у каснијим поподневним сатима, када их буде до 50. Нарочито је приметно било да су посетиоци били бројнији када су базени због епидемије били затворени, па су многи користили да посете ово купалиште. Приступ купалишту је бесплатан, али из ОКУ „Вемсикал Србија“ умољавају посетиоце да оно што са собом овде донесу, понесу кући и не остављају смеће.     

М. Митровић

ПројекатФокус на КањижуреализујеДунав продукција”, а суфинансира Општина Кањижа. Ставови у подржаном медијском пројекту не изражавају нужно ставове органа који је доделио средства.

EUR/RSD 117.1527
Најновије вести