Као и претходних четрнаест година у очаравајућој природи приобаља Дунава, који окружује ово мулитетничко јужнобанатско место, имали су непресушни извор инспирација за фотографиање.
На распологању су имали и чамаца за обилазак околних рукаваца на Дунаву, трактора са приколицом са које су сликали по насељу, а биле су им обезбеђене и две етно-куће са моделима у народним ношњама, као и фотографисање за време мисе у локалној Римокатоличкој цркви Светог Венделина.
Све то омогућили су им предусретљиви домаћини из ивановачког Дома културе “Жарко Зрењанин“ и Фото-групе „Дунавац“, чији председник Золтан Бисак наводи да се овај фото-сафари успешно развијао од 2007. године, а да се и сада, без обзира што је у исто време организован још један сличан догадај, поново скупило више сто двадесет фотографа.
Предност овог фото-сафарија је то што на њему учествује и много младих фотографа, толико младих да можемо да их зовемо и деца, али она праве веома добре фотографије, које ћемо имати прилике да видимо на изложби за дан села 15. августа, објашњава Бисак.
Ми се трудимо да им поред мотивације за фотогафисање пружимо и неко основно знање које они касније развијају, каже Бисак.
Секретар Фото-савеза Србије Мирослав Предојевића истиче да несвакидашња атмосфера на овом окупљању, привлачи људе овамо у тако великом броју,али да долазе и због мултикултуралности места у којем деценијама равноправно и хармонично живе Мађари, Бугари, Срби и припадници других националних заједница, а притом су сви они веома добронамерни према фотографима и увек расположени за сарадњу.
Они се никако не љуте ако уперите апарат према њима, ако уђете у њихово двориште да их фотографишете или ако их сликате у неким њима свакодневним ситуацијама, истиче Предојевић.
Мају Стошић из Фото-кино клуба „Параћин” инспиришу, каже широке војвођанске улице,природно окружење, као и ношње које носе девојчице и потпуно су другачије од оних у централној Србији.
Она додаје како јој било веома интересантно да фотографише људе у католичкој цркви. Ранко Ђуровић из Новог Сада бави се уметничком фотографијом већ петнаест година и један део тог богатог фотографског искуства везан је за Иваново.
Овде се увек радо враћам јер ме вежу прелепе успомене, а једна од њих је и награда на светском нивоу са фотографијом коју сам направио управо у Иванову, прица Ђуровић.
Он истиче да је „вероватно највећа вредност овог окупљања присуство бројне деце фотографа, с којима Золтан (Бисак) тако озбиљно и предано ради“.
