Родитељи Светозара Милетића били су Сима и Теодосија- Тода Милетић. Светозар је рођен 22. фебруара 1826. године у Мошорину и био је најстарије од седморо деце у породици чизмара Симе. Породица је била слабог имовног стања. Мали Светозар је у Мошорину похађао основну школу где је био „први ђак”, а школовање је наставио у немачкој школи у батаљонском средишту у Тителу.
Намера његовог оца била је да га упише у Новом Саду на неки занат, али је случај хтео да успут наврате код угледног адвоката Арона Малетина који је, видевши Светозарово сведочанство са одличним успехом из свих 17 предмета, наговорио Симу да сина упише у Српску православну велику гимназију. За време похађања гимназије материјално су га помагали угледни, богати и племенити Срби међу којима је био и тадашњи вршачки владика Јосиф Рајачић.
Био је гимназијалац за пример новим нараштајима. У споменици Српске православне велике гимназије у Новом Саду записано је да је Светозар Милетић „најбољи ђак којег је гимназија икада имала”. По завршетку гимназије, школовање наставља у Пожуну (Братислава) у Евангелистичком лицеју, где у оквиру српске ђачке дружине чини прве књижевне и политичке кораке. Био је фасциниран идејом свесловенства, па свом имену додаје још једно - Свеслав.
Студије у Пешти прекида због бурних револуционарних збивања 1848. године. Колеге га проглашавају велеиздајником који навија да Руси уђу у Угарску, а он се враћа у Шајкашку, да се стави на располагање српском народном покрету који резултира проглашењем Војводства Србије. Касније студије наставља у Бечу где 1854. године постаје доктор права. У Новом Саду 1856. полаже адвокатски испит, и као знаменити вођа наставља политичку борбу за права српског народа.
Прослава Дана школе која носи име најславнијег сина Шајкашке, почео са свечаном песмом о Светозару Милетићу у извођењу школског хора , а наставио се бројним прилозима, песмама, рецитацијама, игроказима... Програм је био свечан, али и лепршав и весео, прилагођен деци и одраслима.
Ж. Марковић
