- Када се посматрају резултати у дужем периоду јасно је да производња соје на нашем подручју стагнира - нагласила је Јелена Иван, саветодавка сомборске ПССС. – Током прошле године под овом културом смо имали 2.878 хектара на којима је просечни принос био 3.100 килограма зрна по хектару, што је додуше био већи принос од оног 2022. године, која је по свим параметрима била катастрофална, али и далеко од, на пример рекордне 2016. године, када је било засејано безмало 5.000 хектара уз просечан принос од преко 4.200 килограм по хектару.
На саветовању у ПССС као разлог мањег приноса од оног оствареног 2021. наведене су суперћелијске олује, које су прошлог лета захватиле такозване горње терене на подручју Сомбора.
– У осетљивом вегетационом периоду, приликом наливања зрна када су главе сунцокрета најтеже, имали смо обилне падавине и одмах после тога орканске ветрове чија је брзина достизала и 120 километар на час, што је довело до тоталне штете на површинама под сунцокретом у атарима Бачког Брега, Колута, Бездана, Станишића, Риђице и Бачког Моноштора, тако да је на нама да се уз примену пуних агротехничких мера и избор сертификованог семена прилагимо променама климе и самим тим новим условима производње – упозорио је ратаре из западне Бачке Зоран Боца.
Неповољан распоред падавина, те екстремно високе температуре у летњим месецима, према речима саветодавца ПССС Зорана Боце, уз све учесталије коришћење несертификованог семена, најважнији су узроци слабијег лањског приноса сунцокрета на подручју Западнобачког округа.
- Обилне падавине у пролећним и оскудне током летњих месеци, као и све више просечне температуре од јуна до септембра, довеле су до тога да је остварена производња од просечно свега 3.200 килограма по хектару, што и тако, наизглед скромно, више говори о труду наших пољопривредника, пошто су, према светским мерилима, испред њих по продуктивности само пољопривредници у Француској, док они у земљама са бољим земљиштим, попут Украјине, далеко заостају у приносима – рекао је Боца.
М. Миљеновић
