Разорно невреме учесталије
Само овог лета су пала чак два крана а у више наврата је ветар чупао дрвеће из корена, било је поплава и Србији и у региону а многа домаћинства су претрпела велику материјалну штету. Све ово би се, због климатских промена и константног загревања атмосфере, у будућности могло дешавати много чешће.
Ђурђевић напомиње да се планета земља од почетка индустријске револуције до данас загрејала за један степен целзијуса а исто толико би, у најбољем могућем случају могла да се загреје и у наредних 30 година, што је пет пута краћи временски период.
- Планета ће да се загреје за онолико колико се загревала у задњих 150 година и на таквој планети која је топлија за још један степен можемо да очекујемо још интензивније временске непогоде и њихову већу учесталост. Ово се дешава због тога што људи додају угљен-диоксид у атмосферу кад сагоревају угаљ, нафту и гас и зато ефекат стаклене баште ради боље, него што је пре радио, тако да се у систему задржава више енергије и долази до загревања планете - каже Ђурђевић.
Он објашњава да ће се повећање интензитета временских непогода догодити због тога што топлији ваздух може да прими већу количину водене паре.
- Водена пара је главно погонско гориво, односно главни извор енергије за олујно невреме, зато што олујни облаци и разни олујни системи који се формирају у ствари своју снагу црпе из те енергије која је смештена у воденој пари и која се ослобађа при процесу кондензације - објашњава Ђурђевић.
Температура порасла за 1 степен
Један степен повећања температуре ваздуха значи да у том ваздуху може да се нађе седам одсто више водене паре.
- Пошто је данас атмосфера топлија за један степен онда у просеку има седам одсто више водене паре него што смо пре имали. Када се загрејемо за још један степен у ваздуху ћемо имате још седам одсто више водене паре у односу на данашње вредности - каже Ђурђевић.
Како је даље навео, што је у атмосфери већи резервоар за водену пару, већи је и извор енергије који је на располагању олујним облацима.
Панчево, невреме, олуја, дрво
- Због тога та олујна невремена могу да буду разорнија, значи могу прво да произведу већу количину кише а могу и да произведу све друге ефекте који су везани за олујно невреме, а то су веће количине града, интензивнији фронтални системи на ободу олуја који имају јаке ветрове, тако да и удари ветра могу да буду јачи - наводи Ђурђевић.
Разорна торнада и у Србији
Ово згревање ваздуха и повећање концентрације водене паре може довести и до појаве разорних торнада у Европи, али и на подручју Србије. Како каже Ђурђевић, такав један торнадо се пре две године догодио на подручју Чешке и разрушио скоро цео један градић.
- Разорни торнадо није нешто што треба да искључимо као немогући догађај на нашем подручју, питање је мање више времена, ако се десило у Чешкој десиће се и код нас, а кад ће се десити то не можемо да знамо. Може се десити у наредне три године а може се десити тек за 20 година, али у неком тренутку и ми ћемо да будемо извучени из шешира у смислу да на нашем подручју можемо да очекујемо тако разорно невреме и због тога треба да будемо опрезни - каже Ђурђевић.
Он упозорава да би посебно требало да посветимо пажњу на ојачавање инфраструктуре која је већ сада претрпела велику штету а та штета би у будућности могла да буде само већа.
- Задњих сто година људи подижу кранове на градилиштима, немогуће да после толико година они не знају да направе кран који отпоран на невреме, али пошто се дешавају јачи ветрови него пре онда ни ти кранови више нису одговарајући. Штете ће у будућности бити веће уколико се не будемо прилагодили на климатске промене, значи морамо да се прилагодимо на нове климатске услове, морамо да урадимо нешто да наша инфраструктура буде отпорнија, да може да издржи и те екстремније варијанте времена - закључује Ђурђевић.
Курир.рс/Данас
