Славко Миливојев је четврта генерација која је наследила породични занат, а бомбоне праве више од 130 година. Све је почело од прадеде, Ристе Ђорђевића, који је усвојио његовог деду, са истим именом, Славка Миливојева.
– Мој деда је као сироче усвојен у ову кућу. Човек који је правио бомбоне имао је сина који је млад умро, па је мој деда дошао из дома из Меленаца овде у Чуруг на усвајање, где је чекао са још неколико деце. На крају су у Месној заједници остали он и још један дечкић, а прадеда када је чуо да се овај зове Славко, рекао му је да он остаје код њега, јер се његов покојни син тако звао – прича Миливојев, који се није двоумио када је у питању наслеђивање бомбонџијског заната.
И тако је деда већ са осам година почео да учествује у прављењу бомбона.
– Ово је најлепши посао који постоји, јер је најслађи. Потребно је улагати много труда, с обзиром на то да увек мора да се учи. Имам 45 година, с пре 21 годину сам почео да правим бомбоне и тек пре пар година сам научио све. Занат мора да се краде – објашњава он.
Миливојеви производе свилену и дражирану бомбону, затим желе бомбону, кретош, кокос ролат, кромпир шећер, ораснице... Све се то, са више од 20 врста свилених бомбона прави ручно, по непромењеном рецепту и са много љубави. У тој понуди издвојио се и кромпир шећер, који је погодан и за дијабетичаре, уколико се конзумира умерено. Такође, тврде да имају најбољи желе у Србији, јер бомбоне праве и са агаром, не само са желатином. Своје слатке ђаконије продају по сеоским вашарима, славама и разним манифестацијама у Војводини и кажу да може да се живи од тог посла.
– Иако је индустријска производња доминантна, људи и даље цене и воле бомбоне руком прављене. Када је помоћ алата у питању, имамо вакуум машину стару више од века, коју је користио мој прадеда и као таква, једина је у Србији – са поносом прича бомбонџија.
Основана са љубављу и поштовањем према старим рецептима, „Бомбоница“ се поноси својим начином прављења свилених бомбона. Највећу подршку у том послу има од своје супруге. Изабране састојке пажљиво комбинују у укусе који омогућавају ужитак за све генерације, а Славко је поласкан што доноси радост и слатко уживање у бројне домове. Ова чурушка радња отворена је за индивидуалне и групне посете, како би и млађи и старији имали прилику да се опробају баш у овом занату.
Текст и фото: М. Рашић
