У ишчекивању да спољна температура буде испод 15 степени, поврће ваде само онолико колико могу одмах да продају.
Ове сезоне под шаргарепом Бегечани имају устаљене површине око 600 хектара, посејане у ранијој и каснијој сетви и по речима директора Опште земљорадничке задруге „Бегечки повртарти” Горана Зеца, на основу тих површина убрајају се у највећег произвођача шаргарепе на Балкану. Повртари су 2017. године и намери да у производњи крену корак даље почели да гаје шаргарепу и са ознаком географског порекла, па је ове године у процесу добијања тог сертификата 55 хектара поврћа.
- Из године у године имамо углавном исте површине јер мали произвођачи одустају, а средњи велики увећајаву сетву - казао је за „Дневник” Зец.
Како је навео, година је била осредња у погледу климе па ће по хектару просечан род бити око 60 тона, али директор Зец очекује да ће шаргарепе бити око 400.000 тона, а то је она интензивне наранyасте боје, чији су пловоди, у просеку, дебљине око 20 милиметара...На основу тих карактеристика, бегечка шаргарепа се разликује од поврћа произведног у другим деловима Србије.
Пре неколико дана најпознатија светска онлајн енциклопедија хране и пића Тасте Атлас ставила је бегечку шаргарепу у каталог “нове намирнице”. Сајт поседује обимну базу података и оцена за многобројни јела и пића и захваљујући томе заузима високо место и ауторитет у свету. Зато улазак шаргарепе из Бегеча у чувену онлине енциклопедију за повртаре представља част и обавезу да наставе да и даље буду успешни у овом послу.
За Бегечку шаргарапу Тасте Атлас навео је да је богатог укуса, благо слатка а да је заслуга за то добра клима и земљиште.
Тренутно је цена шаргарепе у паду, код нас и у ЕУ, што домаћим повртарима не годи.
- Килограм навелико продаје се од 30 до 60 динара и та горња цена од 60 динара највише одговара повртарима, јер је довољна да се покрију високи трошкове производње и нешто и зараде. У великим маректима и на пијацама килограм шаргарепе се продаје у просеку за стотину динара.
- Сетва шаргарепе је скупа, потребно је од 8.000 до 10.000 евра по хектару, а наводњавање и вештачко ђубриву представаљју највеће трошкове, док за семе треба око 1.000 евра - налашава директор Зец.
Бегечани, подвукао је директор Зец, успевају да пласирају малтене целокупан род на инотржиште.
- Више од три четвртине производње прода се у бивше југословенске републике и у Бугарску и Румунију а свега четвртина се пласира на домаћем тржишту. Ретке су године када се не успе продати целокупан род. Ако се то деси није зато што нема где да се шаргарепа прода, већ због јаке зиме. Род не трпи температуру испод минус шест до седам степени, па може да измрзне ако повртари не успеју на време да га лагерују.
З. Делић
