Министарка културе Маја Гојковић рекла је на церемонији отварања фестивала да ће Мокра Гора наредна четири дана бити европска и светска престоница филма у његовом најкреативнијем и најпрефињенијем издању, оном које слави уметност и у коме естетика филмског израза и лепота филмског језика имају примат над суровим законима филмске индустрије и комерцијализације, не само културе већ и читавог живота.
„Већ 17 година ово је место окупљања љубитеља седме уметности', добрим делом и због тога што је 'Кустендорф' победа садржине над формом, надахнућа над рутином, оригиналног над свакодневним. Овај фестивал је и тријумф уметности као највише творевине људског духа, која буди најфинија осећања, опија својом магијом и безграничним путевима маште води нас на незаборавна путовања“, казала је Гојковић.
Она је навела и да је „Кустендорф“ међу најзначајнијим, а свакако један од најаутентичнијих филмских фестивала данашњице и зато што пажљиво негује своје верну публику и из године у годину привлачи нову, као и да га додатно посебним чини непоновљиви осећај слободе у времену у коме спектакл и релативизација стваралаштва теже да потисну квалитет и оригиналност.
„Срећом по човечанство, праве уметничке вредности, макар то чиниле у тишини и неким само њима познатим начинима, увек изнађу пут до људског срца и душе. Слобода стваралаштва једна је од највећих универзалних вредности и она је - баш као и слоган овогодишњег фестивала, 'Не надзор, кинематографија!', у вечној дисхармонији са било којом врстом ауторитета имагинарног Великог брата или законима тржишта“, истакла је Гојковић.
Она је навела и да јој је посебно задовољство што ће на овогодишњем фестивалу бити филм „Lost Country“, српског аутора Владимира Перишића, који се јуче такмичио за једну од најпрестижнијих филмских награда у Француској „Лимијер“.
Перформанс инспирисан филмом „Андерграунд“ у режији Емира Кустурице извели су студенти треће године глуме Академије уметности из Београда, а слоган „Не надзор, кинематографиј!“ изнео је Мики Манојловић.
Са фестивала је поручено да слоганом Кустендорф жели да укаже на промену фукнкције камере која је у нашем времену постала од машине за визије, машина за надзирање, али и да покаже да та промена није нужно неповратна.
Оснивач фестивала и прослављени редитељ Емир Кустурица је италијанском редитељу Матеу Гаронеу доделио награду „Дрво живота“.
„Увек је част примити награду, али примити награду од најбитнијег редитеља у мојој каријери је специјално, тако да сам јако захвалан Емиру за све, што ме је позвао и да будем на фестивалу, за награду, на енергији и подршци, и осећам се као део породице“, казао је Гароне.
Кустурица је рекао да му је Гароне показао да постоје нације у Европи које штите филмско наслеђе.
''Као представник најмлађе генерације филмских радника који долазе на овај фестивал, али нажалост у годинама када чак суза може да потече и на рекламе или на бронзане награде, сигурно је да кад сретнем поново филмског редитеља чији први филм ми је показао да постоје нације у Европи које штите филмско наслеђе, а то је Матео са филмом 'Гомора'. Кад сам видео тај филм мени се и плакало и смејало и све оно што обичан гледалац треба да преживи на филму, то је филм који у најбољем смислу те речи потврђује тезу да чак и оне глупе камере могу да буду употребљене, да буде паметан филм“, навео је Кустурица.
Након отварања приказан је филм Матеа Гаронеа ''Ја, капетан'', који је данас номинован за Оскара.
Међународни филмски фестивал „Кустендорф” траје до 27. јануара и одржава се под покровитељством Министарства културе Републике Србије и Мећавник града.
У такмичарском програму наћи ће се 17 филмова, а за Златно, Сребрно и Бронзано јаје, као и за Награду ''Вилко Филач'' за најбољу филмску фотографију такмичиће се аутори из Србије, Аустрије, Финске, Грчке, Пољске, Шведске, Немачке, САД, Египта, Мексика, Узбекистана, Северне Македоније, Индије, Чешке, Хрватске и Русије.
Међународни жири чине: Сандро Веронези, италијански писац и публициста, Бојана Панић, српска глумица и Музафаркон Еркинов, филмски режисер из Узбекистана. О награди „Вилко Филач” одлучиће директор фотографије из Рима, Владан Радовић и Мишел Аматје, директор фотографије из Француске.
