Подсетимо, Шпиро Матијевић је рођен 24. фебруара 1943, у Колашцу, месту у општини Книн. Магистрирао је и докторирао на сарајевском Филозофском факултету, да би потом радио као професор књижевности и филма на Педагошкој академији Универзитета у Тузли. Писао је поезију, прозу, књижевну критику, есеје, студије и преводио са словеначког, немачког и руског језика. Објављивао је у бројним књижевним часописима: Летопису Матице српске, Пољима, Књижевној речи, Градини, Улазници, Мосту... те листовима „Ослобођење” и „Дневник”. Међу његова најзначајнија дела убрајају се приповетеке Сунце у процјепу, књига песама Свјетлост и нада, те роман Прогонства. Трагично је изгубио живот 1993, у Тузли .
Манифестација ће званично бити отворена у петак, 23. фебруара, у 12 часова, у Матици српској, свечаним уручењем награде за најбољу књигу у 2023. години, која носи име овог изузетног литерате. Лауреату Награде Др Шпиро Матијевић, о којем одлучује жири у саставу: Иван Негришорац (председник), проф. др Александар Јерков и Селимир Радуловић (чланови), припашће пригодна Повеља и новчана награда у износу од 15.000 евра, највиша нашој књижевној сцени. Награду Др Шпиро Матијевић до сада су, подсетимо, добили академик Матија Бећковић, Ђорђо Сладоје, Милован Данојлић, Веселин Марковић, проф. др Јован Делић и лане Гојко Ђого, а ове године у најужем избору су биографска студија „Књижевност с предумишљајем” Владана Бајчете, и романи „Четири смрти и једно васкрсење Фјодора Михајловича Достојевског” Зорана Живковића те „Песма о три света” Владимира Пиштала.
Управо промоцијом књиге прошлогодишњег лауреата Гојка Ђога „Пут за Хум” биће у петак, у 18 часова, у Свечаној сали Матице српске настављен програм Дана Шпире Матијевића. Сутрадан, у суботу, у 12 часова, такође у Матици српској, биће промовисан Зборник радова с прошле године одржаног округлог стола посвећеног др Шпири Матијевићу. Тада су у фокусу 15 књижевних критичара и теоретичара били не само прозна дела и поетски опус овог књижевника, већ и његов мање истражени преводилачки и критичарски ангажман.
Други суботњи програм биће у знаку Карловачке богословије, која ће у Архиву Војводине приредити изложба икона и старих књига, чиме ће први пут шира јавност бити у прилици да на једном месту види део културног блага које та црквено-школска институција поседује. Несвакидашња поставка под називом „Векови Карловачке богословије“, која ће бити отворена у 19 часова, представља увод у велику изложбу која ће поводом 230 година постојања тог богословског училишта, које данас носи име Светог Арсенија, у октобру можи да се види у самој школи.
Дане Шпире Матијевића затвориће у недељу, 25. фебруара, у 19 часова, свечаним концертом у Српском народном позоришту. У програму међу осталим учествују вокална солисткиња Даница Црногорчевић, драмски уметник Ненад Јездић и Мушки хор „Источник”. Иначе, манифестацију организује Фондација „Др Шпиро Матијевић“ у сарадњи с Матицом српском, Српским народним позориштем и Културним центром Војводине „Милош Црњански”.
М. Стајић
