За диригентским пултом биће аустријски маестро Леополд Хагер, под чијим вођством ће Шломо Минц са Симфоничарима извести Дворжаков Концерт за виолину и оркестар у а-молу, оп.53. Када је недавно ово дело извео са Вирт филхармонијом у Кармен Вирт форуму у Кинцелсау, немачка критика је написала да „Минц користи цео тонски спектар своје виолине у дугим, гипким мелодичним луковима до највиших висина, потврђујући импресивну виртуозност и широк спектар музичких емоција”.
Репутацију једног од највећих виолиниста нашег доба, Шломо Минц је стекао због своје изразите музикалности, врхунске технике и стилске шароликости. „Моја снага је моја музичка радозналост”, рекао је својевремено. „А мислим да и публика треба да иде на концерте из музичке радозналости, а не само из радозналости према уметнику”. А Џоел Леви, музички директор Симфонијског орткестра Атланте, за Минца каже да „служи музици”: „У зависности од тога шта музика тражи, он ће то покушати и да прикаже. Једноставно, шломо Минц је рођен да буде виолиниста.’
Иако је рођен у Москви, породица му кад је имао само две године емигрира у Израел, где је стекао најраније музичко образовање . Веш са 11 година имаће концертни деби са Израелском филхармонијом на позив Зубина Мехте и то у Паганинијевом Виолинском концерту бр. 1. Пет година касније свираће у њујоршком Карнеги холу са Симфонијом из Питсбурга. С осамнаест година је почео да наступа и као диригент, док се последњих година бави се и компоновањем.
Ментор му је био славни Исак Штерн, а током каријере која траје већ пола века сарађивао је са највећим музичарима, чувеним диригентима и најпознатијим светским оркестрима, од Мстислава Ростроповича, Пинкаса Цукермана, Јицака Перлмана, Зубина Мехте, Клаудија Абада, Рикарда Мутија, Јурија Темирканов, до Берлинске и Бечке филхармоније и оркестара Чикага, Филаделфије, Лос Анђелеса, Њујорка... Био је члан жирија на најпрестижнијим светским виолинским такмичењима, као што су „Чајковски“ у Москви и „Краљица Елизабета“ у Бриселу.
„Никад ми није било досадно. Уосталом, свесно сам се одрекао много тога у животу да бих био на сцени и - стварао музику”, изјавио је Минц за „Њујорк тајмс”. Његов годишњи распоред је и даље обухвата стотинак наступа, од којих је половина везана за концерте са великим формацијама, док се друга половина односи на реситале са пијанистом или снимања. Ексклузивац је куће Дојче грамофон, а његови снимци освојили су бројне награде, укључујући и Грамопхоне Classical Мусиц Ањардс, признањем које се назива и Оскаром за класичну музику.
Иако су на његову адресу стизали позиви најпризнатијих светских конзерваторијума, професуру је до сада изричито одбијао, изузев што понекад држи мајсторске радионице: „Бити неком професор је изузетно озбиљна ствар и морао бих да будем веома опрезан у преузимању одговорности за младе таленте. Потребно је уложити много времена, а ја за то нисам спреман. Али се искрено надам да највећи таленти имају добре учитеље. Јер, танка је линија између технике и уметности. Многи музичари стигну до 99 процената оног што је потребно. Најтеже је, међутим, направити тај корак од 99 до 100.”
Шломо Минц је и важан део пројекта Виолинс оф Хопе, који обнавља виолине, виоле и виолончела у власништву јеврејских музичара убијених у гетима и концентрационим логорима током Холокауста. Инструменти из колекције се користе за едукацију и меморијализацију живота страдалника у Холокаусту кроз концерте, изложбе и друге пројекте, па су тако последњих година неки од најбољих светских оркестара наступали у склопу Виолинс оф Хопе, међу којима су Берлинска филхармонија и Кливлендски симфонијски оркестар..
М. С.
