Поставка, која ће бити отворена вечерас у 20 часова, представља уметничка дела домаћих и страних аутора, из различитих епоха, изведена у различитим техникама, обједињена у намери да се промисли о феноменима и вредностима на којима се темељи европска цивилизација. Изложбу су тимски радила два конзерватора и два историчара уметности Данило Вуксановић и Лука Кулић и Станислава Јовановић и Мирослава Жарков.
-Одлучили смо се да кроз културу дијалога четири кустоса дођемо до одговора на питање шта су то европски феномени, које су то вредности које баштини европски континент или европска цивилизација, а да са друге стране те дефинисане феномене нађемо на уметничким делима из наше колекције – каже др Тијана Палковљевић Бугарски, управница ГМС. - На овај начин издвојиле су се четири теме и целине приказане на изложби: Наслеђе, Слобода, Прогрес и Разноликост, а сваки кустос је затим покушао да нађе како да илуструје ову тему са делима из колекције. Добили смо веома шарену и разнолику изложбу која обухвата дела од 18. до 21. века из свих колекција Галерије МС сликарства, цртежа, графике, копије зидних слика, скулптура и примењене уметности, а оно што их повезује су идеје. Саставни део изложбе су и приче о овим по нама кључним феноменима и како су их кустоси видели, шта их је подстакло да размишљају, како су дела спајали, а што ће бити и наш подстицај за публику да и она пред овим нашим избором размишља о њима.
По речима управнице, ово јесте искорак у приступу, изложба треба да покаже где је место српске уметности у ширем европском контексту кроз различите теме, технике и ауторе. Бавећи се сопственом колекцијом ово је била прилика и да се рестаурарају, конзервирају или прераме дела од којих нека никада до сада нису била излагана.
Галерија МС и ове године организује програм “Take a break, feel the art” са жељом да током трајања Егзита промовише српску уметност у европском контексту и на тај начин је приближи страним туристима. Стручна вођења на енглеском језику организују се од 12. до 15. јула у три термина од 13, 15 и 17 сати. ГМС ће се представити и на самом фестивалу у оквиру “Open state of Exit” зоне где ће бити организована акција Уметност слободе.
Наслеђе, за које је био задужен Данило Вуксановић, испричано је кроз митове и религије као основе европске културе. Као друга тема, чији је аутор Лука Кулић указала се Слобода као идеал нација и појединца, али истовремено и уметника, научника и филозофа, као нешто што се осваја, брани и промовише. Затим, Прогрес објашњен као стална тежња европских народа ка напретку, кроз науку, технологји и образовање чиме се бавила Мирослава Жарков. И Разноликост као темељна особеност Европе која обједињује различите нације, језике, религије у виђењу Станиславе Јовановић..
Изложбу је омогућило је Министарство културе и информисања Србије које је овај пројекат уврстило у оквир националног програма са слоганом Наше наслеђе: тамо где се прошлост сусреће са будућношћу као део обележавања Године европског културног наслеђа на националном нивоу. На конференцији за медије у ГМС о Европској години културног наслеђа говорила је др Вишња Кисић, генерални секретар Европа Ностре за Србију, организације које још од педесетих настоји да буде европски глас културног наслеђа и главни сагоорник Европској унији у овј области.
На отварању изложбе говориће др Тијана Палковљевић Бугарски, управница Галерије Матице српске, Асја Драча Мунтеан, помоћник министра за међународне односе и европске интеграције при Министарству културе и информисања Србије и Пол-Анри Пресе, шеф за информисање, комуникацију и медије при Делегацији Европске уније у Србији.
Изложбу прати двојезична публикација Европски феномени у колекцији Галерије Матице српске са расправним текстовима кустоса и конзерватора мр Данила Вуксановића, Луке Кулића, Мирославе Жарков и Станиславе Јовановић, као и репродукцијама свих изложених уметничких дела из колекције Галерије Матице српске.
Током трајања изложбе, до 16. септембра биће приређен богат пратећи програм у виду кустоских вођења суботом у 11 и 17 сати, а током јула и августа сваког петка у 19 сати биће предавања аутора поставке.
Н. Попов
