Од смрти Марка Челебоновића минуле су 32 године и оне нису умањиле ни вредност његовог дела, ни значај његовог имена, напротив. О томе сведоче и ова изложба и пастели који су пред нама и које, захваљујући Музеју „Цептер“ и, наравно, Спомен-збирци Павла Бељанског први пут имамо прилику да видимо, додала је Милошевићева.
Она је нагласила да спој великог сликара и ове Спомен-збирке, разуме се, није случајан, јер је „не само уметнички рафинирани господин Бељански је, нарочито између два светска рата, окупљао, помагао и подстицао сликаре чија имена, и данас, а рекла бих и за вечност, чврсто стоје на пиједесталу нашег сликарства“.
Петар Лубарда, Мило Милуновић, Сава Шумановић, Милан Коњовић, Петар Добровић и, најзад, Марко Челебоновић с којим се вечерас овде сусрећемо, само су нека од великих имена из тог својеврсног круга Павла Бељанског, додала је она.
Према њеним речима, кад се изговоре сва та имена, „готово је немогуће избећи асоцијацију да смо се ми, као народ, од свих грана уметности, управо у сликарству више него у било чему другом издигли до европских висина“.
Или, боље речено, да су нас до тих висина издигли управо поменути великани међу којима Марко Челебоновић свакако има посебно место. То је разлог да не само данас, него и заувек будемо захвални и то, сигурно, даје додатни значај и изузетну вредност овом, новом сусрету с Челебоновићевим делом, овога пута кроз предивне пастеле који су пред нама и фотографије које се, управо овде, јавности презентују први пут, закључила је Милошевићева.
Испред Спомен збирке Павле Бељански поздравне речи упутила је в.д. управница мр Милана Квас, док је изложбу званично отворила директорка Музеја „Цептер“ др Ивана Симеоновић – Ћелић.