Тачније, један од најзначајнијих представника независне уметничке сцене деведесетих година прошлог века, аутор активан више од три деценије у континуитету у пољу савремене уметност, кроз „Јавне тајне” заправо нуди ретроспективни приказ својих радова и ангажмана у контексту актуелних друштвених тема, институционалне критике и активизма, специфичних уметничких истраживања и методологија, као и иновација у областима видеа, инсталације, перформанса и медијских уметничких пракси.
Полазећи од значаја радикалне апстракције у култури отпора (Бели облак), уметничку праксу Зорана Насковског обележава ангажован однос према актуелним друштвеним питањима, као и према самом медију и језику уметности. Тада настају комплексне амбијенталне и аудио- видео инсталације Глас руке, Но Кноцкинг, као и први делегирани перфоманс на уметничкој сцени Србије, Аполо 9. Пројекат Њар Фрамес, који телевизијски програм за време НАТО бомбардовања користи као редимејд и измешта га у поље Интернета, представљен је на централној изложби 52. Бијенала у Венецији. Видео инсталација Смрт у Даласу, излагана је пак на бројним међународним изложбама, као пример радикалне монтаже коју карактеришу комплексни и дискодирани односи језичких и аудиовизуелних елемената.
Вишегодишњи пројекат Зорана Насковског Мандала и крст представља отворену платформу за преиспитивање политика слика у простору између видљивог и невидљивог путем анализе новоуспостављених односа и релација у свету кроз призму стварања нових линија разграничења између европског и неевропског поретка и контекста. А инсталација Црисис / Орнет Колмен у Београду, награђена Политикином наградом, третира питање расизма и нове кризе конзервативизма и заснована је на истраживачком раду с документима, артефактима, пројекцијама, видео записима и сировом материјалу.
Ови и низ других радова биће део ретроспективне изложбе „Јавне тајне” Зорана Насковског, која се реализује у сарадњи Музеја савремене уметности у Београду и Музеја савремене уметности Војводине, уз ангажман кустоса – Гордане Николић, више кустоскиње МСУВ, и Уне Поповић, више кустоскиње МСУБ. Изложба ће у Београду бити отворена до 26. фебруара 2024, док ће у Новом Саду „Јавне тајне”, али у нешто измењеном издању, односно употпуњене одређеним бројем радова, „освојити” простор МСУВ у периоду од 26. јануара до 17. марта 2024.
М. С.
