Била је то разбарушена музичка светковина без стилских предрасуда, на којој се могло чути од диксиленда и свинга, од би-бапа и кул џеза до фри џеза и њорлд мусиц-а, од фјужн звука до савремене музике ЏЏ века.
У тих десет година гости Новог Сада су била и нека од најзначајнијих имена тог тренутка у свету џеза, попут Л. А. Фоур (Лос Ангелес Љуартет), који су чиниле мега-звезде Клифорд Еверет (тенор саксофон), Рајмонд Матјус (контрабас), Лауриндо Алмеида (гитара) и Џеф Хамилтон (бубњеви), па Арт Енсембле оф Цхицаго, Арћие Схепп Љуартет, Чет Бејкер трио а у госте су дошли и пионири њорлд мусиц-а, амерички бенд Орегон. Били су „Дани џеза” и место за свирке тада најпознатијих југословенских састава, попут Квинтета Ивана Швагера, чији су део били и контрабасиста Војин Драшкоци и бубњар Лазар Тошић, па затим Гут-Марковић секстета, онда Б.П. Цонвентион легендарног вибрафонисте Бошка Петровића или Лала Ковачев Интернатионал Гроуп-а.
Константа је био Плесни оркестар Радио-телевизије Нови Сад, којим су дириговали током те фестивалске деценије Стеван Радосављевић и Рудолф Томшич, али и Војислав Бубиша Симић, који је на „Дане џеза” долазио и као шеф Џез оркестра Радио-телевизије Београд. Но, били су „Дани џеза у Новом Саду” прилика и за другачији звук, па су тако, рецимо, на првом фестивалу наступили Леб и сол и новосадска Мета секција, коју су творили Александар Дујин (клавијатуре), Борис Ковач (сопран саксофон и флаута), Александар Кравић (бас гитара) и Синиша Секулић (бубњеви), а коју годину касније појавила се и Ритуал нова са Борисом Ковачем и Стеваном Ковачем Тикмајером...
Аутор поставке је Витомир Симурдић, док дизајн потписује Симона Долинга. Изложба ће моћи да се погледа до 23. маја.
М. Стајић
