“Давно пре него што се моја ћерка Ања родила, пожелела сам да изнад њеног креветца буде нешто весело. Ништа веселије нисам нашла у понуди, нисам била задовољна, и тако, засукала сам рукаве, села и сама нацртала једног кловна. То је тај први мој кловн, за мене најважнији”, открила је Чипчић и додала да јој се та “креативност веома осладила”.
У питању је тематска изложба цртежа кловнова, који вуку историју настанка из периода када је њена наследница требало да дође на овај свет.
“Осетила сам такво задовољство тада при цртању мог кловна, да сам једноставно била сигурна када сам ставила тачку на првог, да ћу наставити даље да сликам кловнове, и тако је и било. Љубав коју имам за кловнове и радост коју покушавам да пренесем публици, јесте нешто што је за мене незаменљиво, у смислу мог личног, интимног”, оценила је Весна Чипчић.
Њени ликовни радови излагани су на више изложби у Холандији, Мађарској, као и у родној Кикинди, али за Београд се одлучила тек сада.
Драмска уметница каже да је било раније разних понуда да своје цртеже излаже у Београду, али је чекала ово место које јој је понудио управник БДП-а, редитељ Југ Радивојевић. Вечерашње отварање је било у мултимедијалном облику – перформанса и музике.
“Једноставно сам мислила да могу још, ја као велики штребер, те ми се чинило да ћу још то да радим, да цртам нове кловнове, а онда како ме је глумачки посао узео под своје, и како сам схватила да немам више толико времена да се посветим по 10 или 12 сати дневно колико сам умела да цртам, онда сам просто чекала, и ево дочекала и то баш на Светски дан позоришта и баш у мојој другој кући какав је БДП. За мене нема веће радости од овога”, истакла је глумица.
Ћерка Весне Чипчић, глумица Александра Ања Алач, која је као беба уживала у маминим цртежима у кревецу, такође је свестрана, јер успева да неко време паралелно гради и музичку каријеру.
“Не бих знала да кажем, али свакако мој отац је био јако талентован, за музику и многе области, други дека Ањин је такође имао талента, тако да нисам сигурна да ли је то нама дар од Бога или нека наша љубав и жеља за истраживањем”, навела је Чипчић и додала да је веома поносна на своју децу, ћерку Александру Ању Алач и сина Ивана Вању Алача. Глумици се допада што њена ћерка успева да сада има практично две паралелне каријере, као драмска и музичка уметница.
“Дивно је што се Ања озбиљно бави музиком, а и то што је мој син Иван дипломирао режију, што ради већ неко време појекте, иде из представе у представу. Све су то неке лепе ствари које ме чине срећном”, рекла је глумица и сада ликовна уметница, а њен син Иван је дипломирао на ФДУ са представом “Београдска трилогија” Биљане Србљановић, која се годинама игра на сцени Студио ЈДП-а.
Како је навела за Танјуг, није сигурна да ли би могла од сада више да се посвети ликовном стваралаштву, те ако буде имала прилике да одвоји огромно време за сликање, “онда ће сести и поново се дружити са својим веселим другарима”.
Изложба јарких боја јунака кловнова кроз серије табли помало подсећа на цртане филмове или чак девету уметност – стрип, те је можда ауторкина идеја да се искаже у овој форми, или је у неку руку привлаче и друге врсте уметности као књижевност, музика.
“Искрено, за сада ми је ово сасвим довољно. Заправо, мало имам времена за себе, у смислу одмора. Али, поред цртања, пишем књигу о свом оцу, коју још увек нисам завршила и то ми предстоји, тако да даље видећемо”, открила је Танјугу нови подухват који ствара, књигу о свом оцу - Димитрију Чипчићу, просветном раднику. Оба родитеља су јој били просветни радници и њена велика подршка.
Весна Чипчић је у последњем периоду веома ангажована и тражена у свом матичном театру БДП-у, где је играла главну улогу у делу “Ливинг Роом” немачког редитеља и аутора Ерсана Мондтега, “У раљама живота” Дубравке Угрешић, у режији Андреа Носова.
Велика жеља од раније јој је била да ради са хрватским редитељем Ивицом Буљаном и тако се десило да је за кратко време играла у продукцији БДП-а у две његове представе - “Тихо тече Мисисипи” Владимира Табашевића и “Идиот” према роману Фјодора Михајловича Достојевског, чију је адаптацију написао такође књижевник Табашевић.
“Наравно, велико је задовољство радити са Ивицом Буљаном и бавити се Достојевским. Табашевић тако лепо пише да бих сад потписала до краја живота само његове монологе да изговарам”, закључила је Чипчић за Танјуг.
Она је на отварању изложбе истакла да је паралелно са професионалним ангажманом била посвећена и хобију - тематском цртању омиљених јунака - кловнова.
“Дешавало се да по дванаест сати проведем за столом са оловком и бојама у руци дружећи се са својим кловновима, скоро да бих заборављала да једем и спавам. Они су постали најинтимнији део мене, и најличнији и најрадоснији”, навела је глумица.
Организаторе изложби у Холандији и Мађарској молила је да испод сваке слике, на холандском, односно мађарском, слажу и напишу “продата”.
“Бојала сам се да случајно некоме не падне на памет да ми их отуђи, да не бих плакала за мојим кловновима који ама баш никада не плачу. Желела сам да их сачувам. И ево, овде вечерас, радосна сам и почаствована што је изложба отворена у мом позоришту. Дуго сам за БДП чувала моје кловнове. Моја највећа интима је цртање, као прави индивидуални чин, тако да критика овде може да захвати или криви само мене, никог другог. Надам се да ћу и даље имати времена да цртам”, нагласила је глумица и оценила да је у БДП-у постигла своје највеће глумачке успехе, у коме и данас игра, и зато јој је посебно драго што су њени “Кловнови” управо овде, на “најбољем месту у овом граду”.
Редитељ Југ Радивојевић је истакао да је поносан што глумица вечерас отвара изложбу дивних цртежа кловнова, те иако су знали за те њене друге таленте, сем глуме, опет их је пријатно изненадила квалитетом тих дела.
Редитељ Горчин Стојановић је рекао да је глумица велику популарност стекла тумачећи занимљиве ликове у ТВ серијама и филмским продукцијама, и да то не може свако тек тако, јер по њему многи су глумили, али “нису остали толико запажени, истрајни, важни, ни свеприсутни као Весна”.
Стојановић се похвалио да му је Чипчић, одавно пре неколико деценија, у оно злогласно време 90-их година, поклонила тог првог најважнијег кловна, кога он са поносом и данас чува, и оценио је да га јунаци са њене изложбе “подсећају на Пикасове хероје, а не на тужне кловнове из олињалог циркуса”.
“Сви ови кловнови су као аутопортрети, наставак њене личности. Све Весна уме да одглуми, и то се може видети у овим експлозијама боја на цртежима, који ме подсећају као да су наставак филмова професора Балтазара или Загребачке школе цртаног филма”, приметио је Горчин Стојановић и истакао да је Весна остварила недавно једну од својих најбољих улога у каријери, у мелодрами “Ајвар” (2019) редитељке Ане Марије Роси, присутне вечерас на отварању.
На отварању је говорила и ликовна уметница из Мађарске - Беата Ростас уз мањи кловновски перформанс.
На изложбу цртежа звезде филмског серијала “Луде године” и серије “Врућ ветар”, вечерас су дошли њена ћерка Ања Алач са породицом – мужем и маленим дететом, син Иван Вања Алач, глумци – Светлана Бојковић, Милица Зарић, Љубомир Булајић, Дубравка Ковјанић, Бранка Шелић, Дубравко Јовановић, Паулина Манов, Милан Цаци Михајловић, редитељ Харис Пашовић (БиХ), сценограф Миодраг Табачки, као и популарна певачица Бисера Велетанлић.
